Izvor: RTS, 28.Nov.2015, 14:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki dan po dve osobe ginu na srpskim putevima
Na srpskim putevima svakog dana prosečno poginu dve osobe. Do novembra je poginulo 55 osoba više nego ranije, a najugroženiji su pešaci, deca, motociklisti i biciklisti, gde je stopa porasta 20 odsto. Nažalost, i u Evropi je slično. Od 2014. godine, poginulo je 13 hiljada učesnika u saobraćaju.
Deca najčešće ginu kao pešaci ili suvozači, a često se voze na prednjim sedištima, iako je to strogo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zabranjeno. Najveći broj njih vozi se bez odgovarajućih zaštitnih sedišta i korpi.
"Troje dece ove godine stradali su kao pešaci, a čak devetoro kao saputnici. Ako se uzme da je prošle godine poginulo samo deset mališana povećanje broja poginulih u ovoj polulaciji je čak 20 odsto", navodi direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Milan Božović.
U Agenciji za bezbednost saobraćaja spremaju analizu ovih podataka i akcije koja će već sledeće godine biti sprovedene na najugroženijim kategorijama u saobraćaju, deci, pešacima i motociklistima.
U Evropi, gde je za samo jednu godinu poginulo 13.000 ovih učenika u saobraćaju, planiraju da od 2020. godine propišu radare u svim automobilma koji bi sprečili bar 60 odsto nesrećnih slučajeva.
"Test koji sprovdimo u Evropi predvideo je tri scenarija. Prvi uključuje pešaka koji pretrčava put brzinom od osam kilometara na čas dok se automobil kreće brzinama od 20 do 60 kilometara. U drugoj verziji testa, osoba koja prelazi ulicu hoda brzinom od pet kilometara, a brzina kretanja vozila je takođe 20 do 60 kilometara", navodi Hanakan Manson iz švedske akademije bezbednosti.
On ističe da je trećim scenarijom obuhvaćeno dete-pešak koje istrčava na put između parkiranih vozila, tako da ga sistem detektuje nešto kasnije nego kada parkiranih automobila tu ne bi bilo.
Ovi sistemi koriste laserske senzore, radare i kamere, kako bi na vreme otkrili pešaka ili neku drugu prepreku na putu, bezbedno zaustavili vozilo ili smanjili brzinu ako je udar neizbežan.
Već sada ih proizvođači automobila ugrađuju serijski u novije modele srednje i više klase, a od 2020. godine planira se serijska ugradnja u sva vozila napravljena u Evropi .
