Izvor: Politika, 07.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaka druga osoba hronično bolesna
Iz svog džepa za lečenje godišnje izdvajamo 14.690 dinara, 54,2 odsto građana lekove nabavlja preko recepeta, povišeni krvni pritisak ima 46,5 odsto stanovnika
Skoro polovina odraslih i 90 odsto dece i omladine svoje zdravlje procenjuje kao dobro i vrlo dobro. U odnosu na 2000. godinu, pušenje je smanjilo 6,9 odsto odraslog stanovništva, a kod mladih između 15 i 19 ovaj procenat je pao na 7,4 odsto. Vrlo je važno da je svest o štetnosti pušenja po zdravlje povećana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kod dve trećine stanovnika, što predstavlja izuzetan napredak. Povećan je broj žena koje odlaze na redovne kontrole kod ginekologa, a porastao je i broj kućnih poseta posle porođaja. Čak 54 odsto odraslih izjavljuje da lekove nabavlja na recept, dok je pre šest godina to moglo da čini samo 39,4 odsto građana.
Ovo su neki od rezultata Istraživanja zdravlja stanovnika u Srbiji 2006. godine koje je, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, javnosti predstavio ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljević.
Ovo istraživanje je, po rečima dr Jasmine Grozdanov, glavnog istraživača iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", urađeno na reprezentativnom uzorku i obuhvatilo je 6.156 domaćinstava, 2.721 dece i mladih uzrasta od sedam do 19 godina i 14.522 odraslog stanovništva. Zahvaljujući činjenici da je 2000. godine rađeno istraživanje o zdravlju stanovnika Srbije po veoma sličnoj metodologiji, u ovom času imamo podatke koje su podesni za upoređivanje i prema tome važni za kreiranje budućih prioriteta zdravstvene politike. I ministar zdravlja označio je rezultate ovog istraživanja kao putokaz rada u narednom periodu. Sledeće istraživanje planirano je za 2011. godinu.
Milosavljević je kao zabrinjavajući podatak naveo da čak trećina mladih, uzrasta od 15 do 19 godina, konzumira alkohol i da naviku opijanja bar jednom mesečno ima 5,5 odsto omladine. Činjenica je da je prodaja alkoholnih pića na javnim prodajnim mestima i dalje vrlo prisutna, da 10 odsto mlađih od 18 godina kupuje alkohol u samoposlugama, kafićima ili restoranima i da će na ovom planu morati da budu preduzete odgovarajuće mere.
Od zanimljivih rezultata istraživanja izdvojio je da je usluge privatne prakse koristio manji broj odraslih stanovnika, a naveden je i podatak da prosečni ukupni godišnji izdaci iz sopstvenog džepa za zdravstvenu zaštitu po stanovniku iznose 14.690 dinara.
Od tog iznosa najviše je odlazilo na lekove, među kojima su i pomoćna lekovita sredstva i lekovi koji se ne propisuju na recept, zatim usluge kod privatnog zubara, pa dijagnostika kod privatnika.
Istraživanjem je utvrđeno da u Srbiji čak 46,5 odsto odraslih osoba ima povišeni krvni pritisak i da skoro svaka druga odrasla osoba ima neku od hroničnih bolesti (povišeni krvni pritisak, reumatska oboljenja zglobova, povišene masnoće u krvi). Ovo istraživanje ipak, po objašnjenju ministra, ne može da nam omogući da izvučemo zaključak da smo u odnosu na šest godina ranije zdraviji ili bolji, ali Milosavljević smatra da menjanje loših navika koje dovode do hroničnih bolesti u Srbiji nije – nemoguća misija. Nažalost, u Srbiji mnoge bolesti od kojih obolevaju građani u Srbiji mogle su biti sprečene, ali nisu.
– Svi moraju da preuzmu odgovornost za svoje zdravlje, a ne samo da očekuju da zdravstveni sistem reši sve probleme. Od ukupnih troškova za zdravstvo, na lekove u Srbiji odlazi od 15-16 odsto, pri čemu se za lečenje visokog krvnog pritiska potroši više nego za citostatike, koji se koriste za lečenje malignih bolesti. Međutim, naše stanovništvo mora da preuzme svoj deo odgovornosti i da zna da lekovi nisu dovoljni. Moraju da vode računa o telesnoj težini, o izbacivanju soli iz ishrane i, naročito, važno, o redovnoj fizičkoj aktivnosti od makar 30 minuta dnevno.
O. Popović
[objavljeno: 07.07.2007.]
