Izvor: B92, 12.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudije i tužioci nezadovoljni
Beograd -- Na kraju mandata ministar pravde Zoran Stojković kaže da je zadovoljan učinkom Ministarstva pravde.
Komentarišući primedbe Evropske komisije da novi Ustav otvara mogućnost uticaja politike na pravosuđe, Stojković kaže da je takva ocena izneta na osnovu informacija koje ne odgovoraju istini. S druge strane, sudije i tužioci ocenjuju da novi Ustav donosi neka poboljšanja, ali da nezavisnost sudstva nije eksplicitno definisana novim najvišim državnim aktom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Ministar Stojković kaže da je zadovoljan konstatacijom Evropske komisije da su u Srbiji počele reforme pravosuđa, zatim činjenicom da je usvojen ustav i da ce uslediti donošenje niza zakona koji će detaljnije odrediti položaj sudija i tužilaca.
Stojković ocenjuje da je veoma važno što reforma predviđa formiranje pravosudne akademije koja će školovati buduće sudije. Tako će, veruje on, biti otklonjene sumnje da će taj posao raditi nestručni ljudi:
"Mislim da su neke procene došle sa strane i da su bazirane na informacijama koje ne odgovoraju istini. Ako pogledate Ustav, on garantuje nezavisnost sudstva, uvodi nezavisno telo Visoki savet sudstva. Prećutkuje se, međutim, činjenica da je usvojena i
strategija reforme pravosuđa u kojoj se precizira da će se izbor sudija vršiti tako što će sa Pravosudne akademije (traje dve godine nakon položenog pravosudnog ispita) biti stvarana lista kandidata po stručnosti i da će se sa te rang liste birati sudije za prvi mandat, dakle sudije-pripravnici. Ne može ni Visoki savet sudstva ni skupština da utiče na izbor jer će se on vršiti sa te rang liste. Uradili smo, dakle, sve da postignemo
objektivizaciju".
Ministar kaže da će sudije, Pravni fakultet i advokati predlagati članove za sastav Visokog saveta sudstva koje će kontrolisati rad sudija.
To što će ih birati skupština nije dokaz političke kontrole već neophodne veze između stubova sistema, kaže Stojković: "Što se tiče samog Saveta u strategiji jasno piše, al' to neko prećutkuje, da će sistemskim zakonima biti određeno da se u Visoki savet sudstva bira šest sudija koje predlaže sudstvo tajnim glasanjem. Ako, na primer, sudije predlože 12 kolega, skupština može da bira samo u okviru tih predloga. Skupština će formalno birati jer ako nemate baš nikakav odnos sa skupstinom onda nemate tri grane sistema koje se prožimaju, konstrolišu i dopunjuju i čine drzavu, već imate sud-državu koji nikom ne odgovara već sam odlučuje o imenovanjima i razrešenjima, o tome šta će i kako raditi. E
onda imate, ono što su konstatovali u izveštaju Evropske komisije, da imamo korupciju i nekvalitetan rad."
Činjenica da skupstina i vlada i po novom ustavu vrše izbor sudija, za Omera Hadžiomerovića, predsednik sudija okružnog suda u Beogradu, ne otklanja sasvim sumnju da politika može uticati na pravosuđe: "Društvo sudija smatra da se to može popraviti kroz zakone, recimo zakonom o sudijama, gde će se propisati da skupština bira sudije u Visoki savet sudstva, a na predlog samih sudija, da bira predstavnika advokature, ali na predlog advokature. Ukoliko se samoj skupštini prepusti da ona probira kog hoće, postoji opasnost da se politički uticaj i dalje zadrži. Garancije su ostale nedorečene, pružene su, ali je na kraju uvek malo 'uštinuto' od tih garancija".
Izmenama ustava nisu zadovoljni ni tužioci, čulo se na IV Skupštini Udruženja tužilaca. Od brojnih primedbi koje je to udruženje od 2001. godine dalo na položaj svoje struke novim ustavom uvažen je samo predlog da funkcija zamenika tužioca postane stalna.
Nezavisnost je izbrisana, kaže za B92 Branislava Vučković, predsednica udruženja tuzilaca: "I zbog državnog tužioca, koji u neku ruku i treba da bude kontrolisan od strane politike, ali i zbog tužilaca na drugim nivoima, opštinski, okružni takođe su stavljeni u isti rang, ja bih to nazvala politika. Zato što predlog ide od vlade a imenuje skupština, direktno od politike".
Tuzioci u Srbiji, na IV skupstini bavili su se i pitanjem etike u profesiji odnosno načinima da se uspostavljanjem profesionalnih kriterijuma i mehanizama kažnjavanja onih koji se tih kriterijuma ne pridrzavaju tuzilastvo suprotstavi pritiscima koji dolaze izvan struke.
