Izvor: RTS, 25.Sep.2019, 10:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta kada virtualni svet zameni realnost
Prvi put, 1996. godine upotrebljen je pojam internet zavisnosti. Ovaj oblik zavisnosti je relativno "nova bolest", a kako ima karakteristiku masovnosti možemo reći i "novi socijalni problem". Kako je u Srbiji kad je reč o zavisnosti od interneta, igrica, računara i mobilnih telefona?
Dr Olivera Sbutega iz Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti navodi da za digitalnog zavisnika virtualan svet >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << postaje stvaran svet.
"Digitalna zavisnost predstavlja grupu nehemijskih zavisnosti. Digitalnog zavisnika prepoznajemo tako što on nastavlja sa zavisničkim ponašanjem iako trpi njegov lični i profesionalan život – trpi posao, kad govorimo mladi trpi škola, socijalno okruženje i pre svega porodica", objašnjava Sbutega.
Dodaje da je internet postao deo svakodnevnice.
"Ono što nam ukazuje da čovek postaje digitalan zavisnik je taj trenutak kada prestane realno da koristi dobrobite interneta koje su svakako mnogobrojne na jedan realan način i troši svo svoje slobodno vreme – virtualan svet postaje njegov stvaran svet", objašnjava Sbutega.
Ističe da internet zavisnost kod mladih dovodi i do psihičkih i do fizičkih posledica.
"Kada govrimo o psihičkim posledicama svakako je povećan broj depresija, aneksioznih poremećaja kao i agresivnog ponašanja kod dece, što je posebno povezano sa video-igricama. Kada govorimo o nekim telesnim simptomima koje su posledica interneta su neadekvatna higijena spavanja, neadvekvatan režim ishrane, suvoća očiju, bolovi u leđima..", objašnjava Sbutega.
Dodaje da se zdraviji načimi zadovoljstva zanemaruju i da njih, kako kaže, menja internet zadovoljstvo.
Dodaje da se za pomoć obraćaju uglavnom roditelji dece kada primete da im dete provodi previše vremena za računarom.
"Obično se roditelji javljaju za pomoć jer ne znaju šta da rade, ne znaju kako da zaustave dete jer vide promene u ponašanju, vide da dolazi do pada kognetivnih sposobnosti, vide da deca prosto gube interesovanje za školu", navodi Sbutega.
Ističe da lečenje traje dugo i intezivno i da u lečenju treba da učestvuju svi u vidu porodičnog psihoterapijskog tretmana.
