Izvor: NaDlanu.com, 06.Jan.2014, 13:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska tradicionalna proslava Božića: Naši običaji
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista. Kako je to praznik rađanja novog života, dece, očinstva i materinstva, Božić je ukrašen najlepšim verskim običajima.
Badnjak, slama, kvocanje, česnica, položajnik samo su neki od običaja i obreda kojima je cilj da umole Boga da sačuvaju i uvećaju porodicu i imanje domaćina.Badnji danBadnja nedelja je nedelja pred Božić. Tih dana se, prema verovanju, ne šiša, ne brije i ne režu se nokti da se ne bi „seklo >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << zdravlje“. Badnji dan je poslednji dan pred Božić. Tog dana počinje božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.BadnjakPre izlaska sunca, na Badnji dan, domaćin sa sinovima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, a može i hrast. Domaćin se okrene ka istoku i sekirom seče badnjak ukoso. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca, pa se dovršava lomljenjem ili uvrtanjem. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, dok ga domaćin ne unese.Badnje večeBadnje veče spaja Badnji dan i Božić. Uveče domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenicu dvojica muškaraca nose na ražnju, stupaju desnom nogom preko praga i pozdravljalju domaćicu rečima: „Dobro veče, srećno Badnje veče“. Domaćica posipa pečenicu i domaćina sa zobi, odgovarajući: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica“.PečenicaKod Srba božićna pečenica je najčešće prase ili nazime, mlado svinjče, a u nekim krajevima je to jagnje ili mlada ovca i naziva se veselica. Peče se na Tucindan i na Badnje veče se unosi u kuću i naslanja na istočni zid, gde stoji do Božića, kada se servira. Kokoš, guska, patka ili ćurka u mnogim krajevima ne smeju se naći na prazničnoj trpezi zbog verovanja da je pernata živina simbol nazadovanja i rasturanja kuće, jer kljuca i baca zemlju iza sebe.ČesnicaČesnica je napravljena od belog brašna, sa vodom i mašću, bez kvasca. Mesi se prvog dana Božića, pre izlaska sunca. Ona se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele te godine.Slama i kvocanjePosle badnjaka, u kuću se unosi slama i posipa se po celoj kući, ispod i oko stola za ručavanje. Domaćica u slamu pod stolom gde se večera stavlja razne slatkiše, voće, sitne poklone i igračkice koje deca traže i usput pijuču kao pilići.PoložajnikPoložajnik je prva osoba koja ulazi u kuću na Božić. Položajnik pozdravi dom i sve ukućane sa: „Hristos se rodi“, a onda priđe vatri, uzme grančicu badnjaka i džara vatru govoreći: „Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica“, nabrajajući sve čega misli da u domaćinovoj kući treba da se umnoži.Čestitanje BožićaOd Božića do Bogojavljenja ljudi se pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju sa: „Vaistinu se rodi!“. Oni koji nisu u mogućnosti da lično čestitaju praznik, obično pošalju božićnu čestitku na kojoj je odštampan tekst „Mir Božji - Hristos se rodi“. Dobro je da čestitka stigne nekoliko dana pre Božića.Šta valja raditi na Božić:1. Sve što vam je zadavalo muke tokom godine u božićno jutro trebalo bi raditi jer tada više neće predstavljati problem.2. Vodom u kojoj je opran sud za mešenje česnice zalivaju se voćke da bi bolje rodile ili se ona sipa u saksije sa cvećem da bi lepše cvetalo.3. Testo koje ostaje na rukama domaćice posle mešenja česnice ona stavlja na voćke koje su slabo rodile da bi naredne godine dale više ploda.4. Negde se gata na plećku od pečenice. Ako na kosti kada je izvučemo iz pečene plećke ostane mesa, veruje se da će stoka te godine biti plodna.5. Od konopca kojim je vezan naramak slame unet u kuću trebalo bi na Božić, ujutro, u dvorištu napraviti krug i u njega staviti kukuruz i pšenicu za kokoške. Veruje se da će one tokom cele godine jaja nositi na jednom mestu. Izvor: Blic
