Izvor: S media, 24.Nov.2011, 13:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska deca gladuju i trpe zlostavljanje!
Iako je Međunarodni dan deteta otvorio raspravu o položaju i pravima najmlađih pripadnika populacije u Srbiji, to još uvek ne menja podatak da skoro svako osmo dete u Srbiji živi na rubu siromaštva, a da je dve trećine dece iskusilo neku vrstu nasilja.
I dok oni siti svakodnevno nasumice bacaju hranu, glad u narodnim kuhinjama svakodnevno „zavarava“ blizu 140.000 mališana. Sa druge strane, oni kojima „creva ne krče“, suočavaju se sa kršenjem svojih >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << prava - za koja obično i ne znaju da imaju!
Srbija bez zakona o pravima deteta
Srbija nema zakon kojim se regulišu prava deteta.
Na pomolu je usvajanje nacrta Zakona o pravima deteta, o kom je tek počela debata.
Da problem bude utrostručen, u Srbiji ne postoji precizan podatak koliko dece trpi fizičko ili psihičko nasilje, jer se sve dešava iza zatvorenih vrata naizgled „toplog porodičnog doma“. Poznato je jedino da je oko dve trećine dece starosti od dve do 14 godina iskusilo neku vrstu nasilja.
Ipak, ostaje pitanje koliko je onih koji su iza zidova svojih kuća, zapravo žrtve nasilja?!
U društvu se odomaćilo i manipulisanje decom zarad političke promocije i reklama; eksploatacija njihovog rada, ali i nepoštovanja njihovog identiteta i integriteta.
Iako se Konvencijom o pravima deteta UN iz 1989. godine Srbija potrudila da uvede red u ovu oblast brojnim strategijama i protokolima, zaštita prava dece još uvek je jedan od ključnih problema srpskog društvenog sistema.
Nasilje nad decom i putem Interneta!
Koordinator MODS-a Saša Stefanović izdvaja problem tzv.pravno nevidljive dece i nasilje nad decom putem Interneta.
- Pravno nevidljiva deca su deca koja ne mogu da ostvare svoja osnovna prava, od zdravstvenog osiguranja do školovanja. Takve dece je nažalost mnogo u Srbiji.. Takođe, nasilje koje nije vidljivo na prvi pogled je i tzv. „sajber nasilje“, kog roditelji najčešće nisu ni svesni, a koje se ostvaruje nad decom indirektno putem Interneta - kaže Stefanović.
Gde leži rešenje za decu čiji se problemi od gladi do nasilja umnožavaju iz dana u dan i šta bi država morala da preduzme, za S media portal govore zaštitnik građana Saša Janković; Aleksandra Jović iz UNICEF-a i koordinator Mreže organizacija za decu Srbije (MODS) Saša Stefanović.
Janković: Predlog zakona isključivo uz saglasnost građana
Zaštitnik građana Saša Janković za S media portal kaže da je u cilju poboljšanja opšteg položaja dece u Srbiji pripremljen Nacrt zakona o pravima deteta. Kako ističe, prvi put je otvorena rasprava o nacrtu nekog zakona, u kojoj učestvuju i građani:
- Rasprava je tek počela, a može se desiti da ona traje i godinama. Radi se o tome da je pravi efekat zakona, upravo u diskusiji na temu zaštite dečjih prava. Nacrt je privukao veliku pažnju građana i to je prvi put da roditelji imaju priliku da učestvuju na taj način u donošenju nekog zakona.
On objašnjava da će tek nakon završetka rasprave, građani konačan predlog zakona dati Narodnoj skupštini.
- Neću dozvoliti da se rešenje donese bez konsenzusa većeg broja građana - izričit je naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, taj akt će doprineti postepenoj promeni svesti, državnih institucija i javnosti, ali i roditelja- da je poštovanje prava deteta prvi nužan korak u stvaranju zadovoljnog i odgovornog pojedinca.
UNICEF: Deca zaslužuju više
Aleksandra Jović iz UNICEF-a za S media portal ističe da je dosta toga urađeno, ali da veliki posao tek predstoji:
- UNICEF aktivno podržava napore državnih institucija u cilju poboljšanja položaja dece u Srbiji, a u skladu sa Konvencijom o pravima deteta. Možemo da kažemo da je mnogo urađeno na polju donošenja dobrih, relevantnih zakona i podzakonskih akata: krovni Zakon o obrazovanju, Zakon o socijalnoj zaštiti, opšti i specijalni protokoli o zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja. Naravno, i dalje preostaje veliki rad na primeni tih rešenja u praksi.
Deca zaštićena samo na papiru
Koordinator Mreže organizacija za decu Srbije (MODS) Saša Stefanović za S media portal ističe da se svakodnevno prava deteta krše i zanemaruju. Prema njegovim rečima, neophodno je da u praksi bolje funkcioniše sistem zaštite dece po principu „hitne intervencije“.
- U skladu sa Konvencijom o pravima deteta koja je potpisana 1989. godine u UN, u Srbiji je usvojen veliki broj važnih zakona, a donete su i strategije i protokoli koji imaju za cilj poboljšanje poštovanja prava deteta u Srbiji – ističe Stefanović. - Međutim, potrebno je da bolje funkcioniše sistem koji decu štiti od svih oblika zlostavljanja i iskorišćavanja, uključujući one koji se dešavaju u kontekstu trgovine i eksploatacije, ali i putem medija i dostupnošću štetnih informacija na Internetu.
Jelena Kostadinović
