Izvor: Blic, 01.Jul.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija treba više da izdvaja za nauku
Srbija je od Evropske komisije, u okviru Sedmog okvirnog programa od 2007. pa do maja 2009, dobila više od 16 miliona evra za programe iz oblasti nauke i istraživanja za koje je konkurisala. Pozdravljamo nameru srpskih vlasti da više pažnje poklone pretpristupnim fondovima EU jer to znači brigu o podupiranju intelektualnog kapaciteta, koji ima dugoročnu važnost i zato ne sme biti gurnut u zapećak, kaže u intervjuu za „Blic” Janez Potočnik, evropski komesar za nauku i istraživački >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rad.
To su osnovni izvori finansijske podrške na koje Srbija može da računa kad je reč o EU, ali suština nije u novcu već u tome da srpski stručnjaci učestvuju u naučnim projektima na evropskom nivou. Tako će uspostavljati trajne veze čija se vrednost ne može novčano valorizovati, dodaje Potočnik naglašavajući da Srbija jeste deo evropskog istraživačkog prostora.
Posle ubrzanog i dugotrajnog, pa još i enormnog odliva mozgova zbog političko-istorijskih potresa, mislite li da Srbija danas ima naučnike tog dometa?
- Lično sam se, baveći se postdiplomskim studijama, svojevremeno uverio da u Beogradu ima ljudi koji imaju znanje. Intelektualni napredak u Srbiji nije bio problem, istina je da su mnogi otišli, a za današnje stanje ne postoji magično rešenje. Potreban je strpljiv i konzistentan rad da se ova oblast podrži jer je posredi dugoročna društvena snaga Srbije. Mora se razumeti da danas nije bitan nivo koji je potvrđen tokom istorije, koja nije uvek pravedna za sve. Evropska komisija je tu da pomogne u integrisanju Srbije u EU i da pomogne Vladi u mnogim oblastima.
Upravo je na javnoj raspravi Vladina strategija naučnog i tehnološkog razvoja zemlje do 2014. godine. U kojim oblastima Srbija sada hramlje, a gde je jednako jaka kao nekada?
- I iz onoga što nedvosmisleno govori potpredsednik vlade Božidar Đelić jasno je da je ta strategija veoma ambiciozna. Odlični ste kod informacionih tehnologija, biotehnologije, hrane, poljoprivrede, u oblasti energije. Rezultati podbacuju u oblasti zdravlja, životne okoline, nanotehnike. Podržavamo saradnju između industrije i malih preduzeća. Bilo bi dobro da se radi sa mladim generacijama jer na njima ostaje budućnost, ali i na infrastrukturi, jer su kvalitetan ljudski kapacitet i infrastruktura najbolja osnova za bolji razvoj. Tome doprinosi i dobra saradnja institucija sa EU.
Da, ali Srbija je na dnu evropske lestvice po izdvajanju za nauku.
- Srbija bi morala da izdvaja više za nauku, a planiranih jedan odsto BDP-a teško da ćete ostvariti zbog svetske finansijske i ekonomske krize. Ali, osim razmišljanja kako da se odgovori izazovima te krize, mora da se vodi računa o tome da zemlja bude osposobljena da se posle njenog okončanja uključi u globalne tokove u kojima dominiraju pitanja klimatskih promena, energije budućnosti i slično. Zapravo, mora se razmišljati o tome da Srbija bude konkurentna na otvorenom i globalnom svetu u kome postoji međuzavisnost i čemu Srbija treba da pristupa aktivno, hrabro i sa samopoverenjem jer su problemi svuda isti.
