Izvor: Politika, 20.Maj.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomenik kulture opasan po zdravlje
Bivšeg hotela „Vojvodina”, koji je pod zaštitom države, nadležni se setili tek kada u njega ni sanitarni inspektori nisu smeli da uđu
Pančevo – Šturi podaci kažu da je zgrada hotela „Vojvodina”, među Pančevcima poznatijeg kao „Štuka” ili „Zlatna štuka” , sagrađena krajem 19. veka. Propadanje zdanja kojeg je Vlada Srbije stavila pod zaštitu i proglasila ga spomenikom kulture 1997. godine, intenzivno je poslednjih tridesetak godina. Smeće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i nepotrebne stvari u prelepom zdanju sa spratom i atraktivnim potkrovljem ostavljali su beskućnici koji su tu boravili, a gradski higijeničari odvraćali su pogled, baš kao i brojne gradske vlasti. Sada na nekadašnjem ulazu hotela stoji sklepana tabla sa natpisom da je opasno približavati mu se.
Prašina se digla tek nedavno, kada su za pomoć zavapili stanari tamiškog priobalja gde se zgrada „Štuke” nalazi. Pozvali su novinare da im pokažu u kakvim uslovima žive. U stanove su masovno počeli da im ulaze pacovi, a sasvim je jasno bilo odakle potiču. Susedni spomenik kulture, udaljen dvestotinak metara od centra grada, postao je najveće leglo glodara u Pančevu.
Morala je da interveniše gradonačelnica, Vesna Martinović, tražeći izveštaj od nadležnih službi. Ispostavilo se da niko ne želi da potpiše nalog da se iz ruina bar očisti smeće, jer ko garantuje da se nestabilni zidovi i krov neće obrušiti na ljude.
U pančevačkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da su povremeno slali izveštaje o stanju građevine, ali da niko nije odgovarao. Pre dve godine od Pokrajine i grada tražili su 330.000 dinara da bi se uradila ekspertiza stanja bivšeg hotela i dao predlog za dalje radove, ali ni te pare nisu dobijene.
Konačno, nedavno, na zahtev gradonačelnice, kaže arhitekta Dušanka Antonijev-Stajić, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Pančevu, dat je predlog da se izvrši potpuna rekonstrukcija objekta, ili, ako nema dovoljno novca, bar parcijalna. U međuvremenu, stigao je i nalaz statičara, inženjera Srbobrana Stambolića, u kojem se kaže da bi svaka sanacija bila rizična i da objekat treba što pre porušiti.
Dušanka Antonijev-Stajić kaže da se spomenik kulture ne može rušiti, ali da je moguće uklanjanje svih delova građevine koji su skloni padu. Ako bi posle toga usledila rekonstrukcija kuće koja u osnovi ima 114 kvadratnih metara, plus sprat i potkrovlje, onda bi to, kako kaže za „Politiku”, odobrila i arhitekta – konzervator Zavoda, Vesna Popara. Zavod, kažu, više ne može, jer niti ima para, niti je objekat u njegovom vlasništvu. On samo propisuje uslove rekonstrukcije, ako do nje dođe.
U utorak, 18. maja, konačno je o ovom spomeniku kulture, raspravljano i na sednici Gradskog veća. Odlučeno je da, kada para za to bude, lokalna Direkcija za uređenje i izgradnju grada uradi program rekonstrukcije. Biće i rekonstrukcije, naravno, ako neko obezbedi novac.
M.Šašić
[objavljeno: 21.05.2010.]
