Izvor: Politika, 14.Feb.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Specijalna bolnica zaturena u planini
Dugovi ogromni, a država digla ruke od „Zlatara”, opisuje neveselu sudbinu poznate zdravstvene ustanove na istoimenoj planini njen prvi čovek Đoko Zečević
Nova Varoš – Sablasno prazno zvrji ovih dana golemo zdanje od 17.000 kvadrata sa više od 300 kreveta Specijalne bolnice „Zlatar“ na istoimenoj planini. Ni traga od gostiju u Rehabilitacionom centru kroz koji je za 33 godine postojanja prošlo više od 100.000 onih koji su ovde, o svom ili trošku fonda zdravstva, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tražili oporavka i odmora. Ništa tu sada ne radi – samo jedan recepcionar i majstor za kotlove, da sistem ne smrzne, nadgledaju objekat. Većina ostalih zaposlenih (ukupno ih je sada 83, od kojih je ostao samo jedan lekar i 20 sestara i terapeuta) već nekoliko dana štrajkuju pred novovaroškom Skupštinom opštine.
– Protest smo organizovali tražeći da se reši pitanje „Zlatara“, da ustanova umesto ka sunovratu krene ka oporavku. Tražimo i da nam se isplate zaostale zarade: u poslednja četiri meseca primili smo samo šest hiljada dinara, za 2009. godinu duguje nam se šest i po plata, staž nam je 16 meseci nepovezan. Želimo i da znamo istinu o sudbini „Zlatara“ koji su maćehinski odnos države i loše rukovođenje gurnuli u propast – izjavio je povodom štrajka Dragan Grbović, predsednik sindikata u Specijalnoj bolnici „Zlatar“.
Ova ustanova je sada, praktično, ni na nebu ni na zemlji. Zvanično nije zatvorena, ali ne radi, njen v. d. direktora Đoko Zečević zvanično je u ostavci, tri puta je zahteve već pisao, a o tome se nadležni ne oglašavaju. Zečeviću, inače, radnici zameraju što uredno prima platu od 120.000 dinara mesečno dok su oni radili bez dinara. V. d. direktora o tome kaže da se tako dogovorio kad je januara prošle godine stupio na ovu nezahvalnu dužnost, ali da od decembra taj novac ne prima.
– Država je digla ruke od „Zlatara“ i zato se ovo događa. Sunovrat ustanove počeo je prvom neuspelom privatizacijom pre nekoliko godina, a potom državnom odlukom o ukidanju kardiologije, okosnice rada ove specijalne bolnice – počinje svoju priču Đoko Zečević, penzioner koji je u radnom veku bio direktor Tehničke škole u Novoj Varoši i ovdašnje radne jedinice beogradskog „Progresa“.
Veli da je na mesto v. d. direktora „Zlatara“ došao pre 13 meseci ne znajući kolike će gubitke zateći. Sačekao ga je ogroman minus od preko 100 miliona dinara.
– Pristao sam da rukovodim, i to na ubeđivanja pomoćnice ministra zdravlja Nevene Karanović, koja mi je obećavala da će ministarstvo pomoći, i molbu predsednika novovaroške opštine Slaviše Purića. Brzo sam po dolasku ustanovio silne gubitke i dugovanja, a odmah mi je, na sastanku u Ministarstvu zdravlja sa ministrom Milosavljevićem i njegovom pomoćnicom, saopšteno da je kardiologija ukinuta na Zlataru. Odlučili su to iako je ova ustanova na tome zasnivala rad i imala stručnjake i savremenu opremu. Razmišljao sam tada da od rukovođenja odustanem, ali su mi obećali da će kod nas razvijati lečenje reumatoloških i oboljenja lokomotornog sistema, na osnovu čega je Vlada uredbom, aprila prošle godine, opredelila da će RZZO finansirati 60 postelja dnevno ovih indikacija. Ponadali smo se, primili fizijatra iz Beograda, ali prvi pacijent o tom trošku stigao nam je 9. juna, a poslednji 8. novembra, ukupno njih 59, i to je bilo sve – kazuje Zečević.
Preko leta, nastavlja on, zabeleženo je 21.000 komercijalnih noćenja, ali je i to bilo nedovoljno za „minimalac“ isplaćivan zaposlenima, troškove već dotrajalog objekta i saniranje dugova. Na jesen su mu u ministarstvu obećali da će slati 2,5 miliona dinara mesečno za minimalne plate radnika, ali nisu. Nastupila je grejna sezona, energente je valjalo nabavljati, a najpre je NIS blokirao račun „Zlatara“ zbog dugova od 2,5 miliona, a kasnije, čim su iz blokade izašli, i EPS za celih 28 miliona dinara.
– Pozajmljivali smo, petljali, nije vredelo. Pomogao nam je, tokom januara, Fond PIO dovodeći ovde 100 penzionera i plativši avansno, ali i to je bila samo kap u moru troškova. Objekat star 33 godine oronuo je, puca instalacija pa smo morali da kupimo nov kotao, kad su ovi penzioneri boravili prozore kroz koje je duvalo zatiskivali su peškirima i ćebadima – opisuje stanje v. d. direktora, dodajući da je krajem januara zvanično zatražio razrešenje od Ministarstva zdravlja, što je učinio i predsednik Upravnog odbora ove ustanove Milivoje Ćirović, ali do danas nisu razrešeni. Za sve ovo vreme ukupni dugovi „Zlatara“ dogurali su na 140 miliona dinara, pri čemu je od toga (69 miliona) najveći deo za plate i doprinose zaposlenima.
Branko Pejović
objavljeno: 15.02.2011.
