Izvor: Politika, 02.Jun.2013, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šolja vrele kafe opasna po život deteta
Lekari Univerzitetske dečje klinike svedoci bizarnih nesreća koje se, uprkos načelnoj brizi o deci, uvek ponavljaju
Doktorka Dušica Simić, šef jedinice intenzivne nege Univerzitetske dečje klinike u Beogradu, ne pamti nijednu godinu u kojoj se sa kolegama nije borila za život deteta koje je nastradalo tako što je upalo u lonac u kome se pripremao svadbarski kupus ili voda za šurenje svinja u dane svinjokolja.
– Kada se pripremaju slave ili svadbe, kupus ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neko drugo jelo, po pravilu, kuva se na zemlji. To su ogromni lonci sa vrućom vodom, čorbom ili kupusom, u koje dete upadne. Ovakva povreda u svetu je nezamisliva, događaju se svake sezone i nažalost često se završavaju smrću – kaže docent dr Dušica Simić.
Ona navodi ovaj bizaran, a čest način povređivanja, kao dokaz da deci ne posvećujemo dovoljnu pažnju i brigu, iako kao nacija imamo vrlo visoko mišljenje o sebi da smo odgovorni kada je reč o zdravlju naših potomaka. Naša sagovornica, inače, specijalista anestezije i reanimacije, kaže da takođe nijedna godina ne prođe da u ovu kliniku ne stigne teško povređeno dete koje je pomagalo u krunjenju kukuruza i gurnulo ruku u mašinu i ostalo bez prstiju.
U času kada je ekipa „Politike” bila u poseti klinici, bolničku sobu su delili dete, koje je vrelo mleko polilo sebi po nogama i rukama, devojčica, koja je na glavu, ušne školjke i obraze polila crnu kafu, ali i dečak, na koga je skočio pas, ujeo ga kroz lice, zakačio očni kapak, dve trećine usne i ceo obraz. Majka je kroz suze objašnjavala, kako ga je ujeo pas koji je u njihov dom stigao kao štene.
– Mnogo mališana su povredili psi, posledice su unakaženja i otkidanja delova lica, pa oni ostaju doživotni invalidi – objašnjava dr Simić.
Ipak, opekotine su, kako kaže naša sagovornica, povrede kojih se lekari najviše plaše.
– Čak i mala opekotina, ako je duboka, može da bude uzrok sepse i ponekad, smrtnog ishoda. Opekotine su uvek opasne po život i na samom prijemu i kasnije, kada se na ranjenom mestu razvija infekcija. Teške su za lečenje i kad god ne uspemo da sprečimo razvoj sepse, smrtnost je visoka. Roditelji misle da preterujemo kada kažemo da je za malo dete opasna i šolja vrele kafe, jer u sekundi se može dogoditi tragedija. Zato, ponavljamo, da kad god se nešto stavlja na sto, treba voditi računa da se to nalazi na sredini stola ili šporeta dokle dete ne može da dosegne – objašnjava naša sagovornica.
Dr Simić primećuje da se danas beleži daleko veći broj povreda za koje roditelji objašnjavaju da su se „dogodile u sekundi”.
– Ne prihvatam argument da su neka deca prosto nemirna i nemoguća. Uvek su bila takva, ali ranije su se njima u većoj meri bavili baka i deka, pa je povređivanja dece bilo mnogo manje. Roditelji su u obavezi da predvide šta sve može da se desi da se dete ne bi povredilo – ističe dr Simić.
Ona dodaje da se, na primer, ne razmišlja koliko jedna tvrda, velika bombona može da bude opasna kod deteta uzrasta do tri godine. Zato se ovim mališanima ne daju bombone, kikiriki, ali ni komadići jabuke, sve dok ne kontrolišu refleks gutanja, ali ni dok su u pokretu, jer u jednom momentu mogu da se zagrcnu i da bombona sklizne u dušnik.
Dr Simić upozorava da su ove situacije veoma opasne, jer dok se stigne do lekara, može da se razvije oštećenje pluća i da bude kasno.
– Takođe svake sezone se događa da se dečaci popnu na krov vagona i zadobiju povrede električnom strujom. Ne moraju ni dotaći kablove, dovoljno je da uđu u električno kolo visokog napona. Oni ostaju bez ruku i nogu, nekada na žalost i umiru zbog ogromnog procenta kože tela koja je zahvaćena opekotinama – kaže dr Simić.
Oprez pored bazena
Nesreće se često dešavaju u bazenu, a pored ivice sede roditelji, zabavljeni nekim razgovorom, a ne detetom. Ne može se detetu koje je tek prohodalo dozvoliti da skače u bazen, jer pitanje je da li će ga roditelji i drugi prisutni na vreme videti, a mozak propada već za četiri minuta. Mora se sprečiti da dete upadne u bazen, a ne posle ceo život lečiti posledice. Mnogo toga vidimo svakog leta, kaže dr Dušica Simić.
Olivera Popović
objavljeno: 02/06/2013
