Izvor: RTS, 21.Nov.2016, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slavska trpeza se iz kuće seli u kafane
U toku je sezona slava, srpskog nematerijalnog kulturnog dobra, uvrštenog na Uneskovu listu kulturne baštine. Iako je na toj listi zbog tradicionalnih običaja, njeno obeležavanje se u poslednje vreme menja. Sve češće domaćini goste dočekuju u restoranima i kafanama.
Petnaest vrsta kolača, glavno jelo, žito – skoro sve je spremno i pre slave. Tradicionalno spremanje u porodici Stanković počinje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i mnogo ranije.
"Od 10 do 15 dana, s tim što jedna nedelja ide na spremanje kuće, a druga na pripremu hrane", kaže Ivana Stanković i navodi da se raduje pripremi i dočeku gostiju i provodu koji sledi.
A provod za slavu garantuju i beogradski restorani. I oni uveliko pripremaju, jer kažu da za svako crveno slovo ima klijenata. Dok se jedni samo informišu, drugi već tradicionalno rezervišu.
"Imamo ponude za različite zahteve, u to ulazi i takva vrsta menija da je neko alergičan, makrobiotičar, neko ima problem sa glutenom", kaže Boško Lovčanin, menadžer restorana "Dva jelena".
Poznato je da u Srbiji svaki kraj slavu slavi drugačije. Ali i cene nisu iste od restorana do restorana. Kreću od 1.200 dinara pa do 5.000 po osobi. U nekim restoranima bira se posebna, intimnija sala. Saglasni su menadžeri da je sve stvar dogovora sa domaćinom.
"Često spremamo slave, broj gostiju ide do 50 i to traje prilično dugo. Češće ide mrsni meni, ali kad je post sprema se posno, riba, prebranac, čorba", kaže Dragoslav Umljenović, kuvar u restoranu "Stara srpska kuća".
Dok broj gostiju i slavska trpeza variraju, svaka slava u restoranu ima zajednički imenitelj.
"Popovi dolaze kao gosti, a u funkciji za sada nismo imali to iskustvo da se neki ritual obavlja ovde. Oni to obave u crkvi, kod kuće, a ovde dođu da proslave", kaže Boško Lovčanin.
I domaćini to uglavnom rade iz praktičnih razloga - ne poklapa se broj kvadrata sa brojem gostiju ili komšije brane glasnu muziku.
Etnolozi na te motive dodaju i proslave kao statusni simbol i racionalizaciju vremena.
"Ne preti novo doba da se krsna slava ugrozi i da se tradicionalni model slave ugrozi, jer oni koji su to prenosili s kolena na koleno, oni će to i dalje upražnjavati, za razliku od onih koji su to prihvatili da bi se pokazali u svojoj mikro - makro sredini", ukazuje Vesna Marjanović, etnolog i antropolog.
A ima i onih koji su našli zlatnu sredinu. Njima pravo iz kuhinje restorana sve stiže na slavsku trpezu. Nekima nije nepoznato da u tu svrhu unajme i konobara.
