Izvor: Politika, 21.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Školske klupe od nacionalnog značaja
Zašto su Matematička i Filološka gimnaziju u Beogradu i Karlovačka gimnaziju nedavno proglašene školama od posebnog interesa za državu Tri gimnazije, Karlovačka, Filološka i Matematička, nedavno su odlukom srpske vlade proglašene školama od posebnog, nacionalnog značaja za našu državu. Reč je o specijalizovanim gimnazijama koje pohađaju pre svega deca darovita za jezike i matematiku. To su škole iz kojih izlaze mladi, obrazovani ljudi za koje se neretko otimaju prestižni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svetski univerziteti. To su i obrazovne ustanove, posebno ove dve jezičke, sa dugom tradicijom.
Gimnazija u Sremskim Karlovcima osnovana je 1792. godine, poveljom austrijskog cara Leopolda Drugog. Nastava na srpskom ovde je uvedena 1853, a do 1922. godine gimnazija je bila pod patronatom Srpske pravoslavne crkve. Profesori ove karlovačke škole smatraju da je gimnazija dobila veliko i zasluženo priznanje time što joj je dat status institucije od posebnog značaja za Srbiju. Nadaju se da će država sada mnogo više brinuti o školi, pre svega, finansijski i da će ova gimnazija izrasti u centar za učenje srpskog jezika i kulture. Mnogi znameniti ljudi bili su učenici Karlovačke gimnazije: Dimitrije Davidović, Sima Milutinović Sarajlija, Josif Rajačić, Branko Radičević, Jovan Sterija Popović, Vasa Stajić, Dejan Medaković, Borislav Mihailović Mihiz, Vida Ognjenović i mnogi drugi.
– I druge države vode računa o školama sa tradicijom dugom sto i više godina. Takve škole zaštićene su od ishitrenih reformi. Veoma mnogo se pazi na to šta će se u njihov rad uneti, promeniti, jer se uvažava životno i profesionalno iskustvo same institucije i njenih profesora. Kada je toliko godina opstala, onda to znači da ta škola ima snagu – kaže za naš list profesor i direktor beogradske Filološke gimnazije Milorad Milenković.
Ukazom kneza Milana Obrenovića 1870. godine osnovana je u Beogradu škola koja je tek pre dvadesetak godina prerasla u Filološku gimnaziju, zahvaljujući razumevanju kolektiva Druge beogradske gimnazije.
– Oni su shvatili u kom pravcu je za sve najbolje da se škola razvija i prihvatili su ideju o prerastanju Druge gimnazije u Filološku – objašnjava direktor i ističe da je jedan od profesora ove škole bio i Stevan Sremac, a među učenicima su, recimo, bili pesnici Milan Rakić i Rastko Petrović, knez Pavle Karađorđević i kralj Petar Drugi Karađorđević, general Draža Mihailović, vladika Nikolaj Velimirović...
Direktor naglašava da je Filološkoj gimnaziji ukazana velika čast.
– Nadam se da ćemo budućim zalaganjima opravdati ukazano nam poverenje. Planiramo da otvorimo posebna odeljenja za srpski jezik i uvedemo nastavu za crkvenoslovenski jezik – veli Milenković.
U Filološkoj gimnaziji se za sada uče italijanski, nemački, francuski, ruski, španski, engleski, kineski, japanski i klasični jezici, a u Karlovačkoj gimnaziji postoje odeljenja za engleski, ruski, nemački, italijanski, španski i klasične jezike.
Matematička gimnazija u Beogradu nema tako dugu tradiciju kao ove dve jezičke gimnazije, ali to ne znači da je manje dobra ili manje značajna za našu zemlju. Naprotiv.
– Značaj škole se meri po uspesima koje postižu njeni đaci. Za 40 godina postojanja Matematičke gimnazije njeni učenici su osvojili 180 medalja na svetskim olimpijadama iz matematike, fizike, računarstva i astronomije. Samo za poslednjih godinu dana učenici ove gimnazije osvojili su 22 medalje na međunarodnim nadmetanjima – obrazlaže za "Politiku" nekadašnji direktor i dugogodišnji profesor Gimnazije, univerzitetski profesor Ljubomir Protić, sada direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Za vreme njegovog direktorskog mandata, Matematičkoj gimnaziji je dozvoljeno da školuje i osnovce, tako da je sada jedina srednja škola u Srbiji koju pohađaju sedmaci i osmaci. Smatralo se da je za decu darovitu za matematiku bolje da u što ranijem uzrastu krenu u za to specijalizovanu školu. Ovde se, međutim, ne "bistre" samo matematika, fizika, informatika, već i ostali predmeti, tako da su mnogi zaljubljenici u matematiku veoma uspešno studirali i završili medicinu, filozofiju, istoriju, psihologiju, strane jezike.
– Mnogi naši đaci su postali lekari. Rade na VMA, predaju na Medicinskom fakultetu. Jedan naš bivši učenik je asistent na Filozofskom fakultetu, odeljenje za psihologiju. Među našim bivšim učenicima su i šahovski velemajstori Bojan Vučković, Alisa Marić, Mirjana Marić, Sanja Vuksanović, Radoš Bakić. Neki su se oprobali i u politici. Na primer, Milana Božića smo videli u ulozi gradonačelnika, a i sadašnji gradonačelnik Nenad Bogdanović je naš đak – priča Protić.
On navodi da svi učenici te gimnazije odlaze na studije, uspešno ih završe i lako se zaposle. Vrata svih svetski priznatih univerziteta su im otvorena: Prinstona, Harvarda, MIT, Oksforda, Kembridža, Berklija... Na tim visokoškolskim ustanovama doktoriralo je, veli, više od 200 bivših učenika Matematičke gimnazije. Mnogi od njih su ostali tamo da rade kao doktorandi i profesori. Oko 300 bivših učenika Matematičke gimnazije je magistriralo kod nas ili u svetu.
Aleksandra Brkić
[objavljeno: 21.05.2007.]
