Izvor: S media, 21.Apr.2010, 17:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Školarinu kontroliše država

Javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju je u toku, a jedna od novina u tekstu je takozvana eksterna kontrola školarina, koja znači da će država imati mogućnost korigovanja ili ograničavanja školarina, koje su inače u nadležnosti fakulteta.

Kako je izjavio državni sekretar u Ministarstvu prosvete Radivoje Mitrović, utvrdjivanje školarine uz saglasnost Ministarstva prosvete omogućava da se "ekspanzionizam" u visini tih izdvajanja obustavi. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<

Univerziteti i fakulteti treba da stave akcenat na naučno-istraživački rad, generisanje privrednog razvoja, saradnju i strateško partnerstvo sa velikim kompanijama, tržištem.

Tako posluju svi prestižni univerziteti, gde su prihodi od školarina minorni u poredjenju sa zaradom od tržišta, rekao je Mitrović.

On se založio da javna rasprava bude suštinska i da univerziteti do kraja ove sedmice treba da se fokusiraju na glavna pitanja i izadju sa svojim predlozima.

Rasprava će trajati do kraja aprila, a radna grupa smatra da bi izmene i dopune tog propisa, nakon usvajanja u parlamentu, mogle da se primenjuju već od oktobra, za novu generaciju studenata, rekao je Mitrović.

Kako je rečeno na nedavnoj zajedničkoj sednici Senata i Saveta Univerziteta u Beogradu, glavne izmene i dopune Zakona tiču se studenata i efikasnosti studiranja.

Predloženo je šest ispitnih rokova, uvodjenje apsolventskog staža, mogućnost naknadnog savladavanja predispitnih obaveza.

Samofinansirajući studenti sami sebi diktiraju tempo studiranja, imajući u vidu ograničenje koje previdja da to može biti najduže dvostruki broj godina od redovno predvidjenog perioda studiranja.

Izmenama se daje mogućnost za potpunu primenu lisabonskog dogovora o priznavanju diploma, vraća se kategorija vanrednih studenata, zatim studenti dobijaju značajniju ulogu u telima akademske zajednice uključujući i Nacionalni prosvetni savet i Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteta, rečeno je na sednici.

Novina će biti i rangiranje svih studenata iz generacije u okviru jedinstvene rang liste, a predlog je i da se u naredne dve godine iz budžeta finansiraju svi studenti koji su tokom školske godine ostvarili 48 bodova.

Mitrović je podsetio da je bilo i dosta pitanja vezanih za ulogu države u kreiranju nastavnih planova i programa, smatrajući da na tom polju država apsolutno ne treba da se meša, odnosno da taj prostor treba da bude ostavljen ekspertima.

"Izmene i dodune Zakona su još jedna prilika da govorimo o ulozi visokog obrazovanja u društvu i šansi da univerzitetski nastavnici ponovo zauzmu mesto koje su nekada imali i da budu istinska intelektualna elita koja društvo vodi napred", ocenio je Mitrović.

Nastavak na S media...