Izvor: S media, 04.Feb.2011, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siromaštvo preti Srbiji, ali i svetu
Globalna ekonomska kriza je bitno uticala na porast siromaštva u Srbiji, svim zemljama nastalih nakon raspada bivše Jugoslavije, ali i najbogatijem delu sveta, što pokazuju analize lokalnih i medjunarodnih institucija i uglednih stručnjaka.
Savetnica predsednika Srbije za socijalna pitanja Gordana Matković izjavila je početkom ove sedmice Tanjugu da postoje realne osnove da životni standard socijalno najugroženijih gradjana u 2011. u našoj zemlji bude, uprkos tekućoj >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << krizi, ipak bolji nego prošle godine.
Matković je podsetila da se siromaštvo u Srbiji, prepolovilo u periodu od 2002. do 2007. godine, ali da je 2008. a posebno u 2009. godine ponovo, usled svetske ekonomske krize, došlo do povećanja broja socijalno ugroženih ljudi i nezaposlenosti.
Kome je do seksa u Srbiji?
Stručnjaci upozoravaju da je krajem minule godine u Srbiji bilo oko 650.000 ljudi koji su živeli ispod ili na granici siromaštva, uprkos činjenici da su cene osnovnih prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića u našoj zemlji za oko 30 odsto niže od proseka Evropske unije.
Slovenija, nekada najbogatija jugoslovenska republika, a od 1. maja 2004. godine članica Evropske unije (EU), sada je takodje suočena sa sve masovnijom pojavom siromaštva koji je podstaknut spoljnom ekonomskom krizom, ali i sve težom situacijom u privredi te zemlje.
Ispod kaputa, prazan stomak!
Ljubljanski dnevnik "Delo" je objavio izveštaj nacionalne statistike u kome se navodi da u Sloveniji - zbog ekonomske krize i socijalnog raslojavanja - sada oko 300.000 od ukupno dva miliona gradjana te zemlje jedva sastavlja kraj sa krajem, što znači da se mogu svrstati u kategoriju siromašnih.
Broj nezaposlenih se u Sloveniji, ubrzo nakon izbijanja svetske privredne krize, uvećao iznad "opasnog nivoa" od 100.000 lica, a četvrtina stanovništva sve teže namiče sredstva za najosnovnije žvotne naminice, ukazali su predstavnici sindikata kada su lani organizovali masovne socijalne proteste u "deželi", zbog "velikog socijalnog raslojavanja i pojave masovnog siromaštva."
Siromaštvo je snažno pogodilo i susednu Hrvatsku. Na ivici siromaštva u toj zemlji je, prema pisanju riječkog "Novog lista", više od 856.000 lica, ili svaki peti stanovnik.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je upozorio takodje, sumirajući bilans zemlje u prošloj godini, na rastuće siromaštvo označivši ga kao jedan od najvećih izazova sa kojima će se vlasti u Zagrebu suočiti tokom 2011.
Analiza stručnjaka Ujedinjenih nacija pokazuje da, uprkos stabilnom ekonomskom rastu tokom protekle decenije, gotovo jedno od pet domaćinstava u BiH sada živi ispod granice siromaštva.
Podaci zvanične statistike pokazuju da sada oko trećina stanovništva Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije pripada grupi siromašnih, a svi meritorne analize upućuju na zaključak da je broj lica sa jako niskim standarom naglo uvećan, tokom minule dve godine i u Crnoj Gori.
Evidentirano 60 otmica dece
Pogoršanje ekonomske situacije pogodilo je i sve druge zemlje našeg regiona, celu Evropu, a takodje i žitelje Nemačke, čija ekonomija je bez premca u zoni evra i celoj EU.
Istraživanja obavljena u specijalizovanim agencijama i službama Ujedinjenih naciona pokazuju da dnevno u svetu usled gladi i siromaštva umre oko 25.000 ljudi i da je krajem prošle godine više od sto miliona ljudi, širom planete, preživljavalo sa manje od dva dolara dnevno.
Broj siromašnih ljudi u svetu mogao bi ove godine da se uveća, ukoliko dodje do daljeg drastičnog rasta cena hrane, na više od 1,4 milijarde, a dogoročne procene medjunarodnih eksperata ukazuju da do sredine četvrte decenije ovog veka treba očekivati "dramatičan rast siromaštva", posebno u najmanje razvijenim zemljama.
Čak i SAD, čija ekonomija obuhvata oko 25 odsto vrednosti svetskog BDP -a, suočava se, od izbijanja svetske finansijske krize u letgo 2008. godine, sa drmatičnom porastom siromaštva.
Milioni ljudi u SAD su, tokom protekle tri godine ostali bez svojih kuća i stanova, jer nisu mogli, zbog gubitka radnog mesta, da uredno otplaćuju rate za stambeni kredit, izvestio je Glas Amerike.
Isti izvor navodi da su pojedine ulice nekad moćnog industrijskog grada Klivlenda sada "avtinjski puste", jer su banke oduzele domov bivšim vlasnicima zbog neplaćanja ranije uzetih hipotekarnih zajmova.
Tako je i moćna Amerika osetila , posle dugogodišnjeg prosperiteta i višedcenijskog solidnog privrednog rasta, najtežu krizu još od vremena Velike depresije, pre osam decenija, a broj nezaposlenih se u SAD je krajem minule godine "utvrdio" na oko 15 miliona ljudi, ili bezmalo deset odsto od ukupno radno aktivnog stanovništva.
Nezavisni ekonomisti tvrde da je broj nezaposlenih u SAD sada dvostruko veći od vladinih podataka, ali istovremeno dodaju da se prag siromaštva u toj zemlji ipak ne može meriti sa državama u drugim delovima sveta, a posebno u najmanje razvijenim.
Mnogi gradjani SAD, koji prema važećim kreterijumima u toj zemlji, pripadaju kategoriji siromašnih najčešće imaju automobil i stan, a država se brine da im u periodu kada su bez posla ipak ukaže relativno solidnu socijalnu pomoć. Uprkos tome, ima sociologa koji se ne u stručavaju da prognoziraju i masovne socijalne nemire ukoliko se američka ekonomija uskoro ne oporavi, a nezapslenost osetno ne smanji.
(Tanjug)
