Izvor: Politika, 09.Maj.2015, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sela napuštena, opštine prepolovljene
Potencijali Južnog Pomoravlja i Ponišavlja, topličkog kraja, Pešterske visoravni, oblast Vlasine ili Suve i Stare planine uopšte se ne koriste, niti postoje projekti za njihov razvoj
Niš – Kaže naš narod da je „statistika lepa samo ako je lažna”. Preko statističkih podataka o drastičnom opadanju broja žitelja u nerazvijenim krajevima i opštinama na jugu i jugoistoku, više se ne sme olako prelaziti, jer sa više mesta stižu ozbiljna upozorenja da mnogi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << delovi Srbije polaku odumiru i nestaju. Na Ekonomskom fakultetu u Nišu, gde se za drugu polovinu juna priprema 20. naučni skup o ravnomernom privrednom i demografskom razvoju svih krajeva Srbije, potvrdili su opasnost koja stiže s odlaskom stanovništva sa srpskog juga i jugoistoka – u opštinama Ražanj, Babušnica, Crna Trava, Bela Palanka, Trgovište, Svrljig i mnogim drugim, broj stanovnika se prepolovio ili sveo na samo trećinu u odnosu na početak šezdesetih godina prošlog veka.
Na području opštine Gadžin Han kod Niša, na primer, pre pola veka živelo je 24.000 stanovnika, a sada ih je tek 8.500, u opštini Bela Palanka bilo je pre 50 godina oko 18.000 ljudi, sada ih je 7.000, u Crnoj Travi sada živi 1.600, a šezdesetih godina 20. veka ova opština imala je 12.000 stanovnika. Isto ili slično je i u Svrljigu, Ražnju i Babušnici, još teže u Trgovištu, a veliki pad broja žitelja beleži se i u Lebanu, Bojniku, Kuršumliji... Narod odlazi u velike gradove, opštine gde posla nema imaju sve manje stanovnika, a sela su prazna.
– Nebrojeno puta u poslednjih nekoliko decenija upozoravali smo na sve pogubnosti koje sa sobom donosi demografsko pražnjenje juga i jugoistoka naše zemlje. Svakako da je razlog tome neravnomerni demografski i privredni razvoj Srbije. Nažalost, od tih upozorenja nije bilo efekta, pa čak nije bilo ni odjeka na naučnu Strategiju ravnomernog razvoja Srbije, koja je na našem fakultetu urađena 2008. godine. Ta strategija nije bila „spisak lepih želja”, već ostvariv i realan skup projekata na koji niko nije reagovao – rekao je za „Politiku” prof. dr Zoran Aranđelović, dekan Ekonomskog fakulteta Niškog univerziteta.
Kako ističe naš sagovornik, Srbija se polako svodi samo na Beograd. Kaže da nema sumnji da glavni grad treba i mora da se razvija, ali to bi trebalo da važi i za sve ostale delove naše zemlje. Pominje slučaj Grčke, koja je svojevremeno postupala na skoro istovetan način i forsirala razvoj Atine, a zapostavljala ostale krajeve zemlje.
– Razlika ipak postoji, ako se uzmu u obzir samo dve oblasti koje u Srbiji imaju izuzetne, a neiskorišćene potencijale – poljoprivreda i rudarstvo. Skoro su potpuno zapostavljene mogućnosti ovih oblasti koje mogu našoj zemlji da donesu procvat. Razvojem samo ove dve privredne grane sprečile bi se sve veće regionalne razlike, zaustavilo bi se opadanje broja stanovnika u nerazvijenim opštinama i dalje siromašenje i odlaženje ljudi s juga i jugoistoka Srbije – ističe prof. Aranđelović.
– Neophodne su investicije i bolja preraspodela budžetskih sredstava za investiranje u celoj zemlji, jer je u proteklom periodu na jug Srbije dolazilo samo petnaestak odsto sredstava za investicije finansirane iz državnog budžeta. Potencijali Južnog Pomoravlja i Ponišavlja, ali i topličkog kraja, Pešterske visoravni, svakako i potkopaonička, oblast Vlasine ili Suve i Stare planine, uopšte se ne koriste, niti za njih postoje projekti o ulaganjima i njihovom razvoju – rekao je za naš list prof. dr Zoran Aranđelović.
Srbija obiluje prirodnim bogatstvima, mnogo se šta u njoj može kupiti, ali gubitak stanovništva koje je strateški važno, na za državu verovatno najvažnijem području, nikada se ne može nadoknaditi, kaže naš sagovornik. Zato će poseban poziv na naredni skup, na kojem će ponovo biti reči o strategiji privrednog i demografskog razvoja naše zemlje, biti za ljude koji vode Srbiju – za predstavnike vlade, aktuelne ministre i sve one od kojih se očekuje da se konačno pozabave ovom velikom problemom.
