Izvor: Politika, 30.Sep.2013, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedamnaestoro mališana stasavaju zajedno
U naselju Sijaće polje u Kraljevu postoji kuća u kojoj devojčice i dečaci, bez roditeljskog staranja, žive kao brojna porodica, uče se samopouzdanju i veštini potrebnoj za samostalni život
Kraljevo – U prigradskom naselju Sijaće polje u Kraljevu živi sigurno najbrojnija porodica na području ovog grada. Tu je šest odraslih i sedamnaestoro dece. Glava kuće je Biljana Zorić Dimić ili, kako je stručno zovu, vođa ove zajednice mladih. Uz nju, o pomenutoj deci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << brinu i četiri vaspitača i jedna kuvarica. Sadašnji, najmlađi članovi ove porodice sutra će svojim životnim putevima, a da im te staze budu što utabanije i prohodnije ovde se pripremaju. Drugačije rečeno, u ovoj kući, koju je prošle godine sagradila kompanija MK grupa, radi se u okviru i prema programu kraljevačkog SOS dečijeg sela, a mladi bez roditeljskog staranja se pomažu da završe školu, izgrade svoje stavove, samopouzdanje, ponašanje i druge veštine za samostalni život i život u svojim, budućim porodicama.
Naša prva sagovornica, pomenuta Jelena Zorić Dimić nam objašnjava da je ovo jedini dom za mlade u Srbiji koji je namenjen toj fazi mladih koji su kao bebe ili kasnije ostali bez roditeljske brige. – Ovde dolaze deca iz takozvanih porodica u dečijem selu sa kojom ostaju u kontaktu, a reč je o petnaestogodišnjacima i starijima za koje procenimo da su stekli zrelost i na pragu su samostalnog života – objašnjava Jelena.
U kući je devet soba u kojima živi po dvoje dece, a jedan dečak je „samac“. Tu je prostran dnevni boravak, kuhinja, četiri kupatila... Sve je čisto, sređeno jer svako ima svoje dnevno zaduženje. Dok jedni čiste kuću, drugi idu u prodavnicu za po deset hlebova i pet litara jogurta. Jedna grupa sređuje okućnicu, zatim se smenjuju i u pripremi obroka tokom vikenda, jer tada kuvarica Slavica Jovičić ne radi.
– Odoh u školu – prekida naš razgovor sa vođom zajednice devojčica Jelena G., koja pohađa ugostiteljsku školu u Vrnjačkoj Banji. Na naše pitanje kako joj je u kući i koje joj je bilo prepodnevno zaduženje kaže:
– U kući je super, baš sam strahovala da će u ovoj zajednici biti stroga pravila, ali sam zadovoljna. Sredila sam kupatilo, to je bilo moje jutrašnje zaduženje i odoh u školu. Prošle godine sam bila dobra, a ove ću biti odlična. Obećava Jelena i ne skriva da ima momka, kaže, „jednog Jovana u kojeg je do ušiju zaljubljena”. Inače, i u samoj kući ima simpatija i zaljubljenih parova, a ponekad, kao i u svakoj porodici, bude i svađe koja se, ipak, brzo okonča. Razgovaramo i sa Acom M. koji je, kažu, i najbolji sportista u kući, zatim pričamo i sa Draganom J. koja ima još četiri sestre i brata.
Doznajemo da se jedna njena sestra već osamostalila, odavde se udala i već radi na Kopaoniku, ali je i dalje u kontaktu sa svojom, bivšom porodicom u Sijaćem polju. Dragana je student grafičkog dizajna u Kragujevcu, gde stanuje u studentskom domu a ovde, svojoj kući, dolazi preko leta i vikendom.
Inače, ove godine u kući je stasalo još pet studenata, brucoša. Vaspitači koji posebno brinu o svojim grupama od po petoro dece, dva puta mesečno posećuju i studente u mestima studiranja.
Iako deca sama brinu o higijeni, sami peru, peglaju, spremaju se za izlazak u grad, ima tu posla i za vaspitače. Pored brige o njihovom zdravlju, uspehu u školi, ponašanju, treba im pomoći i prilikom raspodele džeparca, kupovine odeće, za šta novac dobijaju od države.
Kako vaspitačica Irina Kostadinović objašnjava, „vaspitači su uvek sa decom iz svoje grupe koja mogu da ih pozovu u svako doba dana i noći“.– Ja sam udata – dodaje Irina – imam porodicu i dvoje dece, tj. još petoro ili još sedamnaestoro. Nema tu mnogo razlike kako kod mene tako i kod mojih kolega.
A komšinica preko plota Milica Stanisavljević nam preporučuje:– Napišite, molim vas, da su oni divni, tako lepo vaspitani, kulturni, poslušni...
Miroljub Dugalić
objavljeno: 01.10.2013.
