Izvor: Politika, 09.Mar.2013, 15:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sećanje na 9. mart

BEOGRAD – Danas se navršavaju 22 godine od prvog masovnijeg protesta protiv režima Slobodana Miloševića, 9. marta 1991. godine.

Taj datum je istovremeno bio i početak vaninstitucionalne političke borbe opozicije koja je 2000. godine rezultirala smenom vlasti i početkom konsolidacije demokratskog sistema u Srbiji.

Devetomartovski protest u Beogradu je organizovao i predvodio Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Draškovića, tada najjača opoziciona stranka, koja je zagovarala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << promenu sistema, i pozivala se na demokratizaciju i nacionalnu obnovu države.

U sukobima koji su se sa Trga republike gde je skup održavan proširili na nekoliko ulica u centru Beograda, život su izgubile dve osobe, učesnik protesta Branimir Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54).

Prva žrtva bio je Kosović koji je poginuo oko 15.30 časova u Masarikovoj ulici kod „Beograđanke”. Bežeći od demonstranata, policajac je pokušao da preskoči zid terase ali je pao sa visine od pet metara udarivši glavom o trotoar.

Milinović je smrtno ranjen kada je grupa policajaca negde u visini Ulice admirala Geprata u Ulici kneza Miloša otvorila vatru prema demonstrantima a preminuo je oko 16 časova na Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije.

U sukobima demonstranata i policije je povređeno 114 osoba - 58 policajaca i 86 građana a uhapšeno je 158 ljudi.

Glavni zahtev protesta bila je smena tadašnjeg generalnog direktora RTS-a Dušana Mitevića i još četvorice urednika zbog uvredljivih komentara na račun opozicije.

Demonstracije su bile zabranjene, pa je policija od ranog jutra blokirala prilaze Beogradu u nameri da spreči dolazak pristalica opozicije iz unutrašnjosti zemlje.

Uprkos tome u centru Beograda okupilo se, prema procenama iz više izvora, oko 100.000 građana a oko podneva policija je krenula u akciju razbijanja demonstracija iz pravca Francuske i Ulice Vase Čarapića.

Pred naletom policije, lideri opozicije i deo njihovih najbližih pristalica sklonili su se u Narodno pozorište a vrata im je otvorila tadašnja upravnica, dramski pisac Vida Ognjenović.

Na batinanje demonstranata, lider SPO Vuk Drašković je sa balkona pozorišta pozvao na „juriš” posle čega su počeli okršaji. U nameri da razbije demonstracije, policija je upotrebila suzavac, vodene topove i gumene metke, a u akciju je bila ukljucena i konjica.

Fotografija na kojoj članica SPO Dragana Srdić - Milojević sa tri podignuta prsta „prkosi” vodenom topu obišla je istog dana ceo svet i postala neka vrsta simbola tog protesta.

Hapšenje lidera SPO koje se dogodilo kasno poslepodne bilo je okidač za nemire koji su pokrenuti u Studentskom gradu na Novom Beogradu, 10. marta, odakle je masa krenula put Terazija.

Policija je studente dočekala na Brankovom mostu, ponovo su upotrebljeni suzavac i palice, a pošto su oni posedali na asfalt, akcija policije je ubrzo prekinuta.

Protesti nekoliko hiljada studenata i građana nastavljeni su na Terazijama sve do 14. marta, kada su Drašković i svi uhapšeni oslobođeni, a Skupština Srbije usvojila ostavke direktora RTS-a Mitevića i dotadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića.

Te večeri, 9. marta 1991. oko 20 časova, na ulice Beograda izašla je i vojska, na osnovu odluke Predsedništva tadašnje SFRJ.

Tanjug

objavljeno: 09.03.2013.

Nastavak na Politika...