Izvor: RTS, 06.Mar.2016, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šansa za izvoz srpskog organskog vina
Vinski sektor je među najuređenijim oblastima srpske poljoprivrede, rejonizacija je završena, a domaća vina koja dobiju oznaku geografskog porekla ulaze u evropski registar. To je kažu stručnjaci, izvozna šansa pre svega za proizvođače organskih vina i vina od starih, domaćih sorti grožđa.
Poljoprivrednicima će biti dozvoljeno da legalno proizvode i plasiraju vino, piše u nacrtu novog zakona >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o vinu čije se usvajanje očekuje do juna.
Pre pet godina, iz razonode, vinograd u kojem nema hemijskih sredstsva podigao je magistar ekonomije.
Pošto je izračunao da na čistom vazduhu može da zaradi više nego u kancelariji, preselio se iz Zemuna u Zaklopaču.
Računica pokazuje da od jednog i po hektara pod Regentom i Panonijom, može da dobije i 5.000 boca organskog vina. Sve što proizvede, odmah proda.
"I vi sad računajte – ako imate 10.000 boca, deset evra boca u veleprodaji – to je 100.000 evra, 50 odsto troškovi, to je 50.000 evra godišnje. I neka svaka druga godina propadne, to je 25.000 evra godišnje, znači 2.000 evra mesečno a posla zaista nema mnogo", objašnjava vinogradar Branislav Anđelić.
Novi zakon o vinu dozvoliće poljoprivrednicima da se pored proizvodnje grožđa i vina bave i prodajom. Najpre, ako osnuju udruženje.
"Drugo je prodaja na kućnom pragu – to znači da fizička lica koja od sopstvenog grožđa proizvode vino ili neki drugi vinski proizvod, mogu da prometuju taj proizvod ukoliko su registrovani u lokalnoj turističkoj organizaciji za davanje usluga u ugostiteljstvu ili za seoski turizam", ističe Darko Jakšić iz Ministarstva poljoprivrede.
Raritetna vina sa malih porodičnih gazdinstava u Srbiji prepoznali su i proizvođači i kupci koji se vraćaju aromi autohtone tamjanike, prokupca, vranca, zaboravljenog drenka, jagode. Na tu kartu igra i sve više izvoznika.
"Poslednjih nekoliko godina trend je da domaći kupci piju sve više autohtone sorte vina, pogotovo tamjaniku i prokupac. Odnos prodatih stranih i domaćih vina je negde 80 naprema 20 u korist domaćih proizvođača vina, po zadnjoj statistici urađenoj za 2015. godinu. Mislim da će taj trend sve više da raste", kaže somelije Vladimir Vukošić.
Krilatica da su milioneri u vinarstvu pre ulaska u tu proizvodnju bili milijarderi, čini se ne stoji. Makar kada se radi o malim, modernim, porodičnim vinarijama.
Prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji je oko milion i po hektolitara.
Deset odsto te količine izvezemo. Statistika pokazuje da se na obrt sredstava u vinarstvu čeka pet do sedam godina.
