Izvor: Politika, 03.Feb.2015, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šabić odgovara Lazanskom: Protiv zaluđivanja javnosti
Povodom teksta „Godine karijere, nijedan zapamćen slučaj”, od 2. februara
U jučerašnjoj „Politici” g. Lazanski je objavio da je, što se njega tiče, naša polemika završena. Iako je, zna se, protivno elementarnim pravilima polemike da je završava onaj ko je započne, ja se potpuno slažem s tim. Shodno tome, moj tekst nije nikakav nastavak polemike, već prosto posledica moje obaveze da sprečim da jučerašnji galimatijas nekompetentnih „pravnih” tumačenja g. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Lazanskog i insinuacija i uvreda na moj račun „garniran impresivnom” fotografijom g. Lazanskog, „posle leta na ’mig-u’” kao i „važnom” informacijom o „poseti američkoj krstarici”, doprinese daljem zaluđivanju javnosti.
S tim u vezi, osvrnuću se na tri pitanja.
Prvo, ima li poverenik za informacije pravo da odluči da se javnosti stave na raspolaganje informacije koje su formalno označene kao poverljive? Nesporno. Naravno, ne po „ukusu” g. Lazanskog već „samo” po zakonu (čl. 26 i 28. ZSPIJZ i čl. 25 ZTP).
Drugo, da li je poverenik naložio deklasifikaciju? Kad je predmet postupka pred poverenikom poverljiv dokument ili informacija, a on nakon sprovedenog postupka po žalbi i utvrđenih činjenica odluči da se učini dostupnim javnosti, ta odluka poverenika je osnov za deklasifikaciju. Poverenik ne donosi nikakvu posebnu odluku o deklasifikaciji niti je on vrši. Deklasifikaciju vrši, dužan je da to učini, organ kome je poverenik naložio da informaciju učini dostupnom. (čl. 25 Zakona o tajnosti podataka). Ovo do sada, uključujući i Ministarstvo odbrane, nikad nije bilo sporno. Samo ilustracije radi, pomenuću odluku poverenika iz 2012. u postupku u kome je predmet interesovanja javnosti bio izveštaj o reviziji finansijskog poslovanja Ministarstva odbrane. Ministarstvo je uskratilo tražiocu ovaj dokument pozivajući se na „poverljivost”. Po sprovedenom postupku po žalbi poverenik je naložio da se dokument učini dostupnim tražiocu. Ne u celosti, jer je naložio i da se niz određenih informacija zaštiti te i da i dalje ostanu nedostupne za javnost. Ministarstvo je nakon toga sprovelo odgovarajuću deklasifikaciju, dalo traženi dokument (uz pomenute rezerve) tražiocu i o tome obavestilo poverenika. Ministar koji je tada smatrao da treba dosledno poštovati zakon bio je Aleksandar Vučić.
I treće, da li su informacije koje su bile predmet interesovanja Bete od strane Ministarstva odbrane ili Vojske Srbije, ikada učinjene dostupnim javnosti?
Povodom činjenice da je on sam svojevremeno objavio i mnogo delikatnije informacije (o nesposobnosti za let kompletne naše garniture aparata „mig-21” i „mig-29”), g. Lazanski „objašnjava” da te informacije nije dobio od Ministarstva, već da su rezultat njegovog „istraživanja”. Hajde da, za ovu priliku, prihvatimo „objašnjenje”, iako je malo verovatno da bi mu ga i rođena majka prihvatila. I da pretpostavimo da i npr. informacije, ko je konkretno u ime Bete bio podnosilac zahteva nije dobio u Ministarstvu nego su one rezultat nekakvog „istraživanja”.
A kao odgovor na pitanje da li su informacije kakve je tražila Beta, od strane Ministarstva odbrane ili Vojske Srbije do sada činjene dostupnim javnosti, dovoljan je citat (i na internetu dostupne) samo jedne izjave nekadašnjeg zamenika komandanta vazduhoplovstva: „’Mig-29’ (registarskog broja 18105) je remontovan i raspoređen u 204. avijacijsku bazu 25. maja 2008. godine. Avion je tada dobio dozvolu za 10 godina upotrebe i 700 časova naleta, od tada je leteo 75 časova u 145 letova. Kolega R. R. je bio izuzetan pilot imao je više od 900 časova naleta u karijeri, od toga 300 na ’mig-u’, samo u ovoj godini više od 20 sati što je sasvim dovoljan broj sati.”
Poverenik za informacije
Rodoljub Šabić
objavljeno: 03.02.2015.
