Izvor: Kurir, 09.Mar.2011, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SUICIDNE PORUKE MLADIH NE SHVATAJU SE OZBILJNO
BEOGRAD - Pokušaji samoubistava su sve češća pojava među mladim ljudima, a poruke koje šalju pre tog čina u društvu najčešće nisu prepoznate i ne shvataju se dovoljno ozbiljno, što je pokazatelj da se izgubilo osećanje za druge ljude i razumevanje njihovih problema, ocenjuju stručnjaci.
Koordinator telefonskog savetovališta za prevenciju samoubistava psiholog Branka Kordić rekla je povodom nedavnog pokušaja samoubistva dve drugarice skakanjem sa Pančevačkog mosta, da >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << se u Srbiji takvi problemi marginalizuju i da među ljudima postoji otpor da se javno govori o tome.
Prema izveštajima medija, jedna od devojaka koje su pokušale da se ubiju to je najavljivala i sms porukama koje je slala svojim drugaricama kao i postavljanjem statusa na društvenoj mreži "Fejsbuk".
Kordić je kazala da niko u njihovom okruženju, a naročito vršnjaci nisu na to obratili pažnju niti to shvatili ozbiljno.
"Samoubistvo nije samo lični akt, već i opomena društvu šta da čini jer su ljudi prestali da slušaju jedni druge pa najčešće nemaju kome da se požale i ispričaju svoje probleme", kazala je Kordić.
Prema njenim tvrdnjama, vrlo često ni stručne osobe, osnosno medicinski radnici ne obraćaju dovoljno pažnju na nagoveštaje suicida.
Kordić je ukazala da je za čoveka koji se nalazi u u suicidnoj krizi veoma važno da svoj problem podeli sa nekim dodajući da je zato značajno postojanje telefonskih savetovališta.
Ona je savetovala svima koji primete i saznaju za slučajeve u kojima se najavljuje suicid da to jave ili upute osobu da zatraži pomoć u savetovalistu na broj 0800201200. Kordić je kazala da su porodični problemi, nemaština, gubitak posla roditelja koji izdržavaju porodicu "okidač" kod mlađe populacije koja je u adolescenstkim godinama posebno osetljiva, jer se nalazi "u raskoraku između detinjstva i odraslog doba".
Na pitanje kako bi se neki od problema koje muče adolescente mogli najbolje prepoznati, ona je kazala da bi jedno od rešenja mogla da bude obuka pojedinih učenika u školama koji bi znali kako da razgovaraju i pomognu svojim vršnjacima.
Prema njenim rečima, ljudi koji su u krizi najčešće se za pomoć stručnjacima javljaju zbog usamljenosti ili zato što niko ne želi da ih sasluša, potom, zbog problema u vezama, loše komunikacije u porodici i slično.
Profesor Fakulteta za socijalnu edukaciju i rehabilitaciju Aleksandar Jugović rekao je Tanjugu da je neprepoznavanje faktora rizika ili promena u ponašanju koji ukazuju na mogućnost suicida posledica opšte društvene klime u kojoj se, kako je naveo, izgubila vrednost osećanja za druge.
On je naveo da je problematično i to što ne postoji razrađen sistem prevencije takvih slučajeva pa se poruke koje mladi šalju pre okončanja života ne prepoznaju.
Jugović je ukazao da je za mlade posebno karakteristično to što se za razliku od starijih na taj čin odlučuju brže, skloni su impulsivnosti, a najčešći razlozi zbog kojih to čine su porodični konflikti, neuzvraćena ljubav, usamljenost, trenutna depresija...
Komentarišući ostavljanje sms i internet poruka devojaka koje su život pokušale da okončaju prošle nedelje skakanjem sa mosta, Jugović je rekao da su one time zapravo, apelovale na pomoć ali da najverovatnije niko iz okruženja, pa ni roditelji to nisu umeli da prepoznaju.
"Najčešće se to ne shvata za ozbiljno, i smatra se da je to samo produkt loših trenutnih osećanja", kazao je Jugović, dodajući da je svaka insinuacija koja ima veze sa samoubistvom "alarm" da onaj ko to primeti ili pomogne takvoj osobi ili je uputi da zatraži strucnu pomoć.
