Izvor: Blic, 23.Okt.2015, 10:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SRCE ZA DECU Molimo se da više ne budemo gladni i bosi

Najgore je kada dođe zima jer nemamo čizme, a patike propuštaju vodu pa ceo dan sedimo u školi mokrih nogu. Zato smo često bolesni - kaže Danijela Mitrović (11).

Ona sa bratom Martinom (9) i ocem Miodragom (39) živi u teškim uslovima u niškom naselju „9. maj“. Kao da siromaštvo nije dovoljna nesreća, pa su od zimus i podstanari jer su im podzemne vode uništile kuću. Otac Miodrag je bio prinuđen da iznajmi stan iako su mu jedina stalna primanja socijalna pomoć >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i dečji dodatak. Uprkos svemu, Martin je odličan đak, a Danijela vrlo dobra.

- U iznajmljenom stanu je strašno, bubašvabe su svuda. Idu preko stola dok jedemo, na tanjirima su, po zidovima, utikačima... Juče sam vrisnula kada sam otvorila pernicu jer je bila puna bubašvaba. Plašim se dok spavam da će mi ući u uvo - kaže Danijela.

Otac Miodrag je 2009. godine ostao bez stalnog posla pa im je jedini izvor prihoda socijalna pomoć i dečji dodatak od 20.000 dinara i ono što on uspe da zaradi na povremenim poslovima.

- Pre četiri godine sam dobio epilepsiju. Imao sam dva napada pred decom. Ali nemam izbora. Pijem lekove i radim jer kirija od 100 evra mora da se plati i za decu da se obezbedi hrana - priča Miodrag.

Brat i sestra tuguju jer nemaju ništa od zimske garderobe, a često gladni odlaze na spavanje.

- Najgore je kada dođe zima jer nemamo čizme, a patike propuštaju vodu pa ceo dan sedimo u školi mokrih nogu. Zato smo često bolesni. Obuću dobijamo isključivo od drugih. Evo, ove patike sam već prerasla, žuljaju me, ali šta da radim... Znam da ne možemo sebi da priuštimo ništa novo i lepo - poverava se Danijela.

I Martin odrasta u dva broja većim patikama.

- Drugovi mi kažu da nosim tatine patike, a ja sam ih dobio od jednog dečka. Voleo bih da jednom imam patike koje su moj broj. I trenerice koje sam dobio su mi velike - tužan je Martin.

Vozio bi on bicikl, ali je polomljen i ima samo jedan točak. Kompjuter koji su dobili jedva da radi, a od igračaka imaju samo jedan automobil... Nemaju ni frižider pa što ne pojedu do ručka, pokvari se.

Uključite se u akciju “Srce za decu”!

Omogućimo da Martin i Danijela imaju bolje uslove za život. Ako želite da pomognete, možete poslati SMS na broj 2552 ili uplatiti sredstva na tekući račun Blic fondacije: 2750010221949709 90 - rsd, Societe Generale Srbija, Beograd.

Za više informacija o tome kako da donirate pogledajte OVDE.

- Jedemo samo suvu hranu. Nekada uveče pojedem samo keks i vodu, jer retko kad ima hrane za večeru. Svaki put kada odem u crkvu pomolim se da ne ležemo više gladni u krevet. Jednu bluzu i jedne farmerice nosim cele nedelje pa me u školi zadirkuju. Čarape su mi iscepane pa me je sramota kad menjam patike na fizičkom. Mislim se često, Bože, da li ćemo brat i ja živeti nekada kao i ostala deca ili ćemo se doveka mučiti - kaže Danijela.

Danijela pamti dan kada ih je majka ostavila.

- Bili smo mali. Martin još nije bio prohodao. Sećam se da nam je mama kazala da ide u Beograd. Rekla je: „Vratiću se“. I nije se vratila. Plakala sam danima - tiho priča Danijela.

- Maštam da imam roze sobu, TV, tablet i krevet na sprat. Pa da nekad pozovem drugaricu da prespava kod mene. Sada nam niko ne dolazi. Iznajmljeni stan delimo sa još jednom porodicom, imamo dve sobe, ali je toalet zajednički i tu na lavabou perem sudove jer nemamo kuhinju - kaže Danijela.

Njih dvoje pevaju u crkvenom horu, a redovno pohađaju i nižu muzičku školu, u kojoj Danijela svira trombon, a Martin trubu.

- Trebalo bi da imam svoj trombon, ali nemamo para da ga kupimo pa koristim školski na kojem ne može lepo da se svira. A volela bih da se bavim muzikom kad porastem - dodaje devojčica, koja je jedna od tri učenice u Srbiji koje sviraju taj instrument.

- Meni je krivo kada vidim decu kako jedu sladoled jer meni tata ne može da kupi. Doduše, pojeo sam jedan sladoled, ali to je bilo još na početku leta - veli Martin.

Nastavak na Blic...