Izvor: Kurir, 30.Maj.2011, 18:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRBIJA NA ZAČELJU PO ŽIVOTNOM STANDARDU
BEOGRAD - Ekonomski analitičari ocenili su danas da je životni standard stanovništva u svim zemljama regiona nizak, a da je u Srbiji bolji jedino od standarda građana u Makedoniji i Bosni i Hercegovini i Albaniji.
Ekonomista Goran Nikolić je rekao, učestvujući u radu Okruglog stola Tanjuga "Kako se živi u Srbiji u odnosu na zemlje okruženja", da je, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika u Srbiji 2010. iznosio 10.380 dolara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u Makedoniji 9.728 dolara, u Bosni 7.782 dolara, u Bugarskoj 12.851 dolara, Mađarskoj 18.738 dolara, Sloveniji 28.030 dolara, u Crnoj Gori 10.742 dolara, Albaniji 7.453 dolara i Rumuniji 11.860 dolara.
Nikolić je uporedio i ovogodišnje martovske prosečne plate u regionu, pa je tako u Sloveniji prosečna zarada u tom mesecu iznosila 987 evra, u Hrvatskoj 755 evra, Mađarskoj 518 evra, Crnoj Gori 484 evra, Bosni i Hercegovini 418 evra, Makedoniji 367 evra, Rumuniji 358,5 evra, Srbiji 357 evra i Bugarskoj 352 evra.
Urednik sajta ekonomija. org Miroslav Zdravković izjavio je da se razlika u standardu najbolje može videti kada se uporedi pad broja zaposlenih u preduzetničkom sektoru.
On je naveo da je, naprimer, u Sloveniji došlo, od izbijanja globalne finansijske krize 2008. godine, do pada zaposlenosti od deset odsto, što je više nego u srpskoj ekonomiji, ali se u toj zemlji naknadno povećao broj uposlenih ljudi za šest do sedam procenata.
"Znači (Slovenci), imaju ambijent u kome oni koji ostaju bez posla imaju mogućnost da dođu do novog zaposlenja", naglasio je on ističući da to nije bio slučaj sa Srbijom.
Zdravković se osvrnuo i na nivo cena u Srbiji, istakavši da one polako dostižu evropski prosek, što nije prihvatljivo, imajući u vidu stvarnu razvijenost njene ekonomije.
"Srpski nivo cena je 75 odsto proseka EU i pri tom imamo proces koji traje godinama, u okviru koga se mi polako približavamo evropskom proseku, što nije normalno ako se ima u vidu stepen razvijenosti domaće ekonomije", podvukao je on, istakavši da bi naš nivo cena trebalo da bude oko 60 ili 65 odsto proseka EU.
Zdravković je kazao da je uopšte teško prikupiti podatke o životnom standardu u Srbiji, ističući da pregledniju statistiku od Srbije imaju, između ostalih, Slovenija i Hrvatska.
On je pokušao da objasni i otkuda se pojavila razlika u tumačenju rasta BDP-a za 2009. godinu, pa je tako zvanična statistika saopštila da je taj pad iznosio 3,5 odsto, a jedan zaseban krug ekonomista da je pad bio oko šest odsto.
"Ako je 1,9 odsto iznosio nominalni rast BDP-a, pri prosečnom rastu cena od osam odsto, dobija se da je realan pad oko šest odsto. To kako se metodološki stiglo do 3,5 odsto, tu je reč o uticaju spoljnih cena", tvrdi Zdravković.
"Znači, realno u dinarima pad BDP je šest odsto", podvukao je on i naveo da je razlika nastala na osnovu uzimanja kao osnovice različite baze cena.
Na okruglom stolu je podvučeno da u našoj zemlji treba da se nastavi sa smanjivanjem javne potrošnje i budžetskog deficita, kao i da se vlada fokusira na ekonomske reforme, sa akcentom na unapređenje životnog standarda.
Ocenjeno je da je pad BDP, u uslovima globalne ekonomske krize, nastao ne samo u svim zemljama našeg regiona, večh i širom sveta, delom i zbog nespremnosti vlada da se izbore sa stvarnim uzrocima oštrog smanjenja privredne aktivnosti.
