Izvor: Kurir, 15.Mar.2011, 17:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SPOLJNOTRGOVINSKI DEFICIT POVEĆAN ZA 16 ODSTO

BEOGRAD - Srbija je u januaru ove godine zabeležila spoljnotrgovinski deficit od 575 miliona dolara, što je 16,6 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.

U januaru je izvezena roba u vrednosti od 721,7 miliona dolara, što je 26,2 odsto više nego u istom mesecu 2010, a uvezena za 1,29 milijardi, što je više za 21,8 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom, iznosila je 55,6 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << prethodne godine, kada je iznosila 53,7 odsto.

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine - 37 odsto, sledi region Južne i Istočne Srbije - 21 odsto, Beogradski region - 20,6 odsto, region Šumadije i Zapadne Srbije - 20,4 odsto, a oko jedan odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region - 42 odsto, sledi region Vojvodine - 36,8 odsto, region Šumadije i Zapadne Srbije - 10,4 odsto, region Južne i Istočne Srbije - 9,4 odsto, a 1,4 odsto uvoza je nerazvrstano po teritorijama.

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su Italija sa 91,6 miliona dolara, Nemačka - 77,8 miliona i Rumunija - 66 miliona.

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su Ruska Federacija sa 243,8 miliona dolara, Nemačka - 95,3 miliona i Kina - 94,8 miliona.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 74,7 miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije, u izvozu najveće učešće imaju žitarice i proizvodi od njih - 71 miliona dolara, gvožđe i čelik - 68 miliona, obojeni metali - 58 miliona, električne mašine i aparati - 43 miliona i povrće i voće - 42 miliona dolara.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su nafta i naftni derivati - 200 miliona dolara, prirodni gas - 133 miliona, obojeni metali - 47 miliona, električne mašine i aparati - 43 miliona i gvožđe i čelik - 42 miliona dolara, a njihov uvoz čini 35,9 odsto ukupnog uvoza.

Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima visoko učešće u ukupnom uvozu od 15,8 odsto.

Nastavak na Kurir...