Izvor: Danas, 20.Feb.2015, 13:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reciprocitet u odlukama sudova u Srbiji i Hrvatskoj
Beograd - U razmaku manjem od mesec dana dva događaja su dodatno opteretila ionako zategnute odnose između Hrvatske i Srbije i otvorila pitanje upliva politike u suđenja za ratne zločine koji se vode u ovim zemljama.
Najpre je Ustavni sud Hrvatske 12. januara ukinuo presudu za ratne zločine nad srpskim civilima u Osijeku, nakon čega se Branimir Glavaš, koji je bio osuđen za taj zločin, našao na slobodi. Potom, 13. februara vest slične sadržine dolazi iz Srbije. Apelacioni >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sud je doneo odluku da ukine pritvor šestorici osuđenih na maksimalne zatvorske kazne za učešće u zločinu nad najmanje 193 ratna zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara. Ova dva slučaja, posmatrana iz perspektive hrvatskih predsedničkih izbora i oštre retorike kojom su bili praćeni, postavljaju pitanje da li nacionalni sudovi, prilikom odlučivanja o ratnim zločinima gledaju u komšijino dvorište ili slede mig politike.
Zoran Pusić, predsednik Građanskog odbora za ljudska prava iz Zagreba, kaže za Danas da se nada da je posredi koincidencija. Ipak, prema njegovim rečima, okolnosti pod kojima je pušten Glavaš svakako bude sumnju da je i politika odigrala određenu ulogu.
- Ustavni sud Hrvatske je godinama ignorisao žalbe Branimira Glavaša i na taj način kršio njegova ustavom zagarantovana prava. I onda je za nedelju dana odlučio po njegovoj žalbi i to baš u nedelji pred predsedničke izbore - kaže Pusić. On dodaje da je politički pritisak na sud gotovo nemoguće dokazati, ali i pored toga tvrdi da ne postoji sud na svetu koji je oslobođen od njega, uključujući i Haški tribunal.
- U pojedinim presudama Međunarodnog suda u Hagu sudije su u prvom stepenu osudile ljude na preko dvadeset godina zatvora, da bi u drugom postupku ti isti ljudi bili pušteni na slobodu. Pritom se nijedan novi dokaz nije pojavio u međuvremenu. Tolika razlika između odluka dva stepena suda budi sumnju - smatra Pusić.
Posmatrajući u kom smeru idu društva u Hrvatskoj i Srbiji, Pusić kaže da se boji da će biti sve manje sudija sa vlastitim moralnim integritetom koji će imati snage da se suprotstave javnom mnjenju.
- Činjenica da je na inauguraciji Kolinde Grabar Kitarović jedna od VIP zvanica bio i Tomislav Merčep ne budi nadu da ćemo brzo razrešiti ove probleme - kaže Pusić.
Anita Mitić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, ne vidi reciprocitet u odlukama sudova u Srbiji i Hrvatskoj. Za nju mnogo veći problem predstavlja odnos tih država prema ratnim zločinima.
- Isuviše se olako gleda na takve pojave. Taj izostanak reakcije država otežava suočavanje sa prošlošću - navodi Anita Mitić. Poslednji primer takvog odnosa prema ovoj tematici ona vidi u postupcima predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji je nedavno odlikovao generala LJubišu Dikovića iako postoji sumnja da je imao ulogu u izvršenju ratnih zločina na Kosovu.
Prema njenim rečima, završetak rada Haškog tribunala ćese odraziti i na način na koji države regiona pristupaju procesuiranju ratnih zločinaca.
- Što vreme bude odmicalo, biće sve manje pravde i sve manje počinilaca ratnih zločina će završiti u zatvoru - navodi Anita Mitić.
Vasić: Nazire se korelacija
Miloš Vasić, novinar Vremena, kaže za Danas da se nazire neprijatna korelacija u radu sudova za ratne zločine u Hrvatskoj i Srbiji. "Više od odnosa političara na rad sudova utiče opšta društvena atmosfera. Sada u Hrvatskoj jača HDZ, koji u odsustvu bolje ideje potpiruje antisrpska osećanja. A onda kao reakciju na to ovi naši izvode slične budalaštine sa Ustavnim sudom", navodi Vasić.
