Izvor: Politika, 05.Nov.2013, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reciklaža guma u voćarskom kraju
Dok meštani ubskog sela Čučuge traže da se zabrani svaka prljava tehnologija, predstavnici investitora nude da o njihovom trošku odvedu grupu seljana u Austriju kako bi se uverili da nemaju razloga za strah
Ub – Od juna meseca ove godine kada je po rešenju Ministarstva za energetiku, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine iz kruga buduće fabrike uklonjeno između 50 i 60 tona starih automobilskih guma namenjenih za reciklažu, tj. preradu postupkom pirolize, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << meštani ubskog sela Čučuge nemaju spokoja. Njihova uznemirenost je pre svega zbog straha od aerozagađenja koje bi im uništilo poljoprivredu proizvodnju, ali i zdravlje. Peticiju da se zaustavi svaka vrsta gradnje bilo kojeg objekta koji ima dimnjak, pored meštana Čučuga, potpisale su i komšije iz okolnih sedam sela.
Kako nam je rekao Zoran Dimitrijević, meštanin i voćar, privatna firma „TIA trejd eko“ sa sedištem u Ubu, naumila je da u ovaj kraj ubaci prljavu tehnologiju. Prema njegovom uvidu u dostupnu dokumentaciju kao i dobijene stručne informacije, iz takvih pogona oslobađa se velika količina ugljen-monoksida, sumpor-dioksida, azotnih oksida, kao i pepeo koji sadrži razne metale i nemetale. Uz sve ovo, dodaje naš sagovornik, prilikom procesa topljenja guma stvara se pirolizno ulje koje je, u slučaju havarije prilikom transporta, opasno ne samo za biljke i životinje, već i čoveka.
– Mi smo uznemireni, jer od investitora nismo dobili nikakvo uveravanje da ono što nameravaju nije opasno po životnu sredinu. Isto tako nije nam data nikakva informacija o specifikaciji mašina i opreme koja će biti montirana. I nedavna rasprava o studiji uticaja na životnu sredinu puna je nejasnoća i nedorečenosti. Jedino što smo saznali jeste da bi dnevno u ovoj fabrici trebalo da se prerađuje od osam do deset tona ćelavih guma, tj. oko 5,5 tona piroliznog ulja. Zamislite, uz sve to taj „padobranac“ treba da se smesti u objekte nekadašnje „Niskogradnje“ u centralnom delu sela. Od prvih kuća, ako bude sagrađena, fabrika će biti udaljena svega 150 metara a neznatno više od vinograda i vinarije Janka Lazarevića i Milijana Jelića, oglednog dobra Momčila Kokanovića koji samo pod malinom ima pet hektara a njegov projekat podržala je i EU. Na nepun kilometar vazdušne linije je i domaćinstvo Laleta Grujičića od 17 hektara na kojem se uz sve do sada poznate sertifikate bavi organskom proizvodnjom. Rajko Milošević ima hektar jagoda pod plastenikom, Milorad Gavrilović povratnik iz Beča priprema sadnju 10 hektara šljiva, ja imam šest hektara pod kruškom, trešnjom i kajsijom a uz sve na ovom prostoru se nalazi i sanatorijum za lečenje i oporavak skupih konja za trke iz Srbije i okruženja. Sve ovo može da bude uništeno zbog nepromišljenog i neodgovornog ponašanja pojedinaca, ali i inertnosti lokalnih i republičkih organa od kojih godinu dana tražimo zaštitu – kaže Dimitrijević.
Meštane i dalje plaši upornost investitora, ali i kako kažu, njihovo neiskustvo kada je u pitanju posao i tehnologija sa kojom se još eksperimentiše u svetu.
– Predsedniku opštine Ub rekao sam da ne traži od investitora nikakve studije, već da se u lokalnoj skupštini pokrene inicijativa za donošenje odluke o zabrani izgradnje navedene fabrike. Niko se nije setio da ovde ponudi izgradnju hladnjače, sušare za voće ili fabrike sokova, jer to su benefiti ovog prostora a ne seckanje i topljenje istrošenih guma – veli Petromir Mišković, meštanin Čučuga, inače penzionisani pilot i instruktor letenja.
Darko Simić, direktor firme „TIA trejd eko“ koji je predstavnik inostranog investitora iz Lihtenštajna, u izjavi za naš list odbacio je sve optužbe koje se iznose na račun ovog projekta. On tvrdi da se radi o fabrici u kojoj će biti instalirana najsavremenija oprema, kao i da neće biti nikakvog spaljivanja guma, jer je u pitanju takozvani zatvoreni sistem rada. Dodaje, da je inostrani investitor uložio 3,5 miliona evra, što govori o njegovoj ozbiljnosti.
– Mi smo od početka bilo otvoreni prema meštanima i javnosti, govoreći šta nameravamo da radimo. Najavili smo zapošljavanje 80 do 120 radnika, a u planu nam je da pored fabrike sagradimo plastenik od dva hektara i na taj način potvrdimo da nema zbora o bilo kakvoj prljavoj i opasnoj tehnologiji. U međuvremenu smo dobili skoro sve saglasnosti, uradili studiju o uticaju na životnu sredinu, što znači da smo blizu dozvole za rad – kaže Simić, dodajući da su grupi meštana Čučuga ponudili da o trošku investitora odu u Austriju kako bi na licu mesta videli istovetnu tehnologiju koju planiraju ove da primene. Meštani su tu ekskurziju odbili.
Kakav će biti epilog sučeljavanja argumenata dve strane teško je reći, ali ono što smo saznali, u sve se mnogo energičnije uključila lokalna vlast i službe opštine Ub i to na čelu sa prvim čovekom Darkom Glišićem.
Budo Novović
objavljeno: 06.11.2013
