Izvor: Blic, 24.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reaktor bio potencijalna meta terorista
Reaktor bio potencijalna meta terorista
BEOGRAD (Beta, Tanjug) - Predsednik Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost iz Vašingtona, Dejvid Olbrajt ocenio je da programu nuklearnih istraživanja u Jugoslaviji nije došao kraj, uprkos prebacivanju pedesetak kilograma visoko obogaćenog uranijuma iz Instituta u Vinči u Rusiju.
'Rad na tom programu je u dobroj meri obustavljen i uveren sam da su tamošnje vlasti srećne što mogu da se otarase potrošenog nuklearnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << goriva jer ono predstavlja samo teret, i ako nađete zemlju koja hoće da ga preuzme ne treba oklevati. Uostalom u nekom eventualnom civilnom programu nuklearnog istraživanja u Jugoslaviji takvom gorivu nema mesta', rekao je on.
'Isto važi i za visoko obogaćeni uranijum budući da sumnjam da će Jugosloveni želeti da ga dalje koriste u svojim istraživačkim reaktorima. U tom slučaju bi Rusija i Amerika mogle da ih snabdeju nisko obogaćenim uranijumom, gorivom koje je posebno napravljeno za rad u takvim reaktorima i ne može biti upotrebljeno za pravljenje nuklearnog oružja', rekao je Olbrajt za radio BBC.
Portparol Međunarodne agencije za atomsku energiju sa sedištem u Beču, Melisa Fleming rekla je da je obogaćeni uranijum iz Instituta u Vinči u Rusiju prebačen u okviru šireg programa koji se sprovodi u SAD i Rusiji usmerenog na povratak visoko obogaćenog nuklearnog goriva u matične zemlje.
Flemingova je potvrdila i da je količina visoko obogaćenog uranijuma koja se do juče nalazila u Institutu u Vinči bila dovoljna za izradu najmanje dve atomske bombe.
Dejvid Olbrajt je rekao da je posle 11. septembra upravo ta činjenica nagnala američku vladu da operaciju prebacivanja jugoslovenskog visoko obogaćenog uranijuma pomogne stotinama hiljada dolara.
'Glavni razlozi bili su bojazan da bi materijal mogao da bude ukraden i zabrinutost što mere čuvanja visoko obogaćenog uranijuma (u SRJ) nisu na neophodnom nivou. Mislim da su, posle događaja od 11. septembra, SAD nesumnjivo postale zainteresovanije za rešavanje ovog problema i spremnije da u tome finansijski pomognu', rekao je on.
Na pitanje kakvo je stanje sa preostalim nuklearnim materijalom u Vinči odnosno pod kojim uslovima je uskladišteno upotrebljeno nuklearno gorivo, Flemingova je rekla da je veoma zabrinuta za bezbednost potrošenog nuklearnog goriva i dodala da će za to veliki značaj imati bespovratna pomoć od 5 miliona dolara američke nevladine organizacije Inicijativa protiv nuklearnih pretnji.
'To će nam pomoći da se efikasnije postaramo za upotrebljeno nuklearno gorivo smešteno u Vinči, poboljšamo mere obezbeđenja i pristupimo rashodovanju istraživačkog reaktora koji se nalazi u Institutu - rekla je ona.' Administracija predsednika Džordža Buša pozdravila je transport uranijuma iz instituta Vinča za Rusiju kao jednu od najznačajnijih akcija na planu neširenja naoružanja preduzetih posle terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001.
Prema 'Vašington postu', transport je organizovan sa ciljem da se ukloni, po mišljenju mnogih vojnih eksperata, jedno od najopasnijih nuklearnih skladišta u svetu - 'veliko i veoma nesigurno skladište obogaćenog uranijuma koje bi moglo postati meta iračke, iranske i severnokorejske vlade i terorističkih grupa ko što je Al Kaida.' List piše da su u transportu pomoć pružili stručnjaci i zvaničnici SAD, Rusije i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAAE), tela UN.
'Post' navodi da je 44 godine star nuklearni reaktor u Vinči jedno od blizu 350 sličnih postrojenja u 58 zemalja u svetu. Stručnjak za neširenje oružja Metju Ban, rukovodilac harvardovog 'Projekta za upravljanje atomima', svrstao je reaktor u Vinči među 'najranjivije' ciljeve, ne samo zato što je bio neuobičajeno veliki, i što se takav tip lako preobraća u oružje. Prema američkim zvaničnicima, dodatni problem je bio što je postojenju u Vinči moglo da se priđe 'izuzetno lako.'
