Izvor: S media, 23.Nov.2009, 21:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radović: Konsenzus država oko klimatskih promena
Na Samitu o klimatskim promenama u Kopenhagenu od 7. do 18. decembra,na kome će učestvovati oko 192 države sveta, koliko je za sada poznato, srpsku delegaciju će predvoditi Ministar ekologije i porstornog planiranja Oliver Dulić, a najverovatnije bi na konferenciji trebalo da učestvuju i premijer Mirko Cvetković i ministar energetike i rudarstva Petar Škudrić. Očekuje se i veliki broj eksperata iz relevantnih ministarstava, rekao je u intervjuu za Radio S državni sekretar u Ministarstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ekologije Ivica Radović.
- Svesni smo da klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih globalnih problema današnjice i savremene civilizacije, ozbiljna su pretnja ciljevima održivog razvoja. U tom smislu potrebna je neka vrsta konsenzusa među državama, kako da se izbegnu klimatske promene, rekao nam je Radović i dodao da se kada govorimo o klimatskim promenama, pre svega misli na povećanje srednje godišnje temperature.
Srbiji finansijska pomoć
- Kopenhagen mora da prepozna ulogu i razvijenih i zemalja u razvoju, napominje Radović i dodaje da je Srbija ratifikovala Kjoto protokol, ali u pogledu kvantifikacije smanjenja emisije gasova koji doprinosi efektu staklene bašte, poručuje da Srbija mora imati visoke rezerve, pre svega sa aspekta finansijskih obaveza.
-U tom smislu su i poslednje izjave ministara, pre svega ministra Olivera Dulića išle u tom pravcu. Prihvatamo ove obaveze koje evropska zajednica postavlja kao deo svojih pregovaračkih stavova. Srbija želi u Evropu. O tim obavezama mi ćemo prilikom pregovora o našem priključenju Evropi, imati šta da kažemo. Možemo podržati stavove evropske zajednice, ali mi moramo tražiti odgovarajuće finansijske instrumente pomoći, jer ukoliko te pomoći nema onda je naša ekonomija i privreda u velikom problemu i onda to nisu parametri održivog razvoja. Mi smo svesni da će investicije uključivati i finansijsku pomoć, pomoć u okviru tehnološkog razvoja i transvelogija.
Na pitanje kakvi su zadaci pred Srbijom kada je reč o očuvanju njene ekološke stabilnosti i usklađivanja njenih vitalnih ekoloških parametara sa evropskim, Radović kaže:
-Prva stvar je, što je moguće više smanjiti upotrebu posebnih goriva. Naravno, svesni smo činjenice da nema ekonomije i razvoja bez energenata. Osnovna goriva kao fosilna goriva koja stoje na raspolagamju Srbiji su svakako ugalj i nafta. Ali i ako ne možemo smanjiti upotrebu fosilnih goriva, jer to je udarac za našu ekonomiju i naš razvoj, onda možemo izvršiti njihovu supstituciju prirodnim gasom. U toj situaciji vidite koliko je značajan ovaj Gasni sporazum. Odnosno da taj energent koji ima daleko manje efekte u pogledu doprinosa emisiji gasova, koji izazivaju efekat staklene bašte ,bude što je moguće više i energetski resurs, objašnjava državni sekretar.
Radović napominje da je Srbija na ovom polju, uradila dosta.
-Na poslednjoj sednici, Vlada je donela Uredbu o fiding tarifama, da se afirmiše dobijanje energije iz alternativnih, odnosno obnovljivih energetskih resursa. Tu se pre svega misli na energiju vetra, energiju Sunca. Vlada je definisala afirmativne i podsticajne cene u odnosu na investicije. Sledeća stvar o kojoj moramo brinuti je pitanje energetske efikasnosti. Suviše mnogo energetskih resursa se troši. To pitanje je pitanje Ministarstva energetike i Ministarstva životne sredine, ali i Agencije za energetsku efikasnost Srbije. Srbija je, inače, u toku ove godine postala deo evropske agencije.
Čuvajmo šume!
Kako je za Radio S rekao državni sekretar Ivica Radović, nezaobilazan parametar je i očuvanje prirode, odnosno očuvanje šuma. Kako kaže, šume su upravo ekosistemi koji u svom procesu fotosinteze troše ugljendioksid. "Nažalost na našoj planeti je sve manje šuma".
Zajedničkim snagama do cilja
Na pitanje šta se podrazumeva pod zajedničkim nastupom zemalja jugoistočne Evrope na predstojećem Samitu, Radović odgovora:
- To je značajan parametar srpskog nastupa u Kopenhagenu, jer 2007.godine je održana ministarska konferencija posvećena životnoj sredini u Evropi. Tu je dopšlo do tzv. Beogradske inicijative. Delegacija iz Srbije je predložila jednu vrstu uspostavljanja foruma zemalja Zapadnog Balkana, odnosno jugoistočne Evrope. Naše ekonomije i naš razvoj su u sličnoj situaciji, svesni smo činjenice da pojedinačno možemo nešto u Kopenhagenu, ali zajednički stavovi mogu dati veću snagu. Osim Srbije tu su BiH, Crna Gora, Makedonija, Albanija koje su formirale forum prošle godine u novembru u Sarajevu, zatim u avgustu u Kotoru. Poslednji sastanak je bio 15 oktobra u Budvi.
Radović je zaključio da Srbija nastoji da doprinese osnovnom cilju konferencije sprovodeći aktivnosti na nacionalnom nivou. Po njegovim rečima, uskladjivanje propisa iz oblasti životne sredine i energetike sa propisima Evropske Unije, nužno će doprineti smanjenju efekta staklene bašte. Ti propisi se odnose na kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, zakonodavni propisi. Srbija se prilagodjava u odnosu na svoje mogućnosti i potrebe.
U izjavi dostavljenoj Radiju S Ministarka za klimu i energiju Danske i Predsednica Samita, Koni Hadegard ističe da je svetu potreban globalni dogovor o klimi.
„Taj dogovor treba da bude ambiciozan, kako bi se smanjila emisija štetnih gasova. Treba da osiguramo da temperatura Zemlje ne dostigne kritičnu tačku, koja bi kao rezultat imala katastrofalne promene klime i koja bi ugrozila buduće generacije. Takodje konferencija treba da omogući zemljama u razvoju da smanje siromaštvo“, ističe Hadegard.
Jelena Kostadinović
