Izvor: Vostok.rs, 06.Dec.2016, 11:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radovan Karadžić uložio žalbu na presudu
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić podneo je Mehanizmu za međunarodne tribunale pisanu žalbu na presudu kojom je osuđen na 40 godina zatvora zbog navodnih zločina u BiH.
U podnesku na 238 stranica, Karadžić je naveo 48 suštinskih i proceduralnih grešaka sudskog veća, koje su, po njemu, dovele do toga da u martu ove godine bude proglašen krivim.
Karadžić smatra, kako se navodi u podnesku, da je pogrešan proces doveo do nefer ishoda: „Ukoliko se ne isprave, suđenja s greškom i nefer presude, poput moje, samo će ubrzati bekstvo država poput Južne Afrike i Rusije od međunarodnog pravnog sistema jer je sistem politiziran i zasnovan na dvojnim standardima. To bi moglo uništiti mogućnost za međunarodnu pravdu“.
U delu žalbe koji se odnosi na „genocid“ u Srebrenici“, Karadžić je naveo da „nikada ozbiljnija osuda nije stajala na labavijim nogama“. Prema njegovim rečima, zaključak Sudskog veća da je učestvovao u ubistvima zarobljenika u Srebrenici na osnovu nejasnog presretnutog razgovora je „nesiguran, neosnovan i netačan“.
Karadžić je uložio žalbu i na deo presude kojim je proglašen krivim za granatiranje Sarajeva. U pisanoj žalbi je naveo da prvostepeno veće nije cenilo njegove naredbe da se vodi računa o civilima, kao i da je ignorisan izveštaj Ujedinjenih Nacija o granatiranju pijace Markale.
U delu presude kojim je proglašen krivim za zločine na području 20 opština u BiH, Karadžić se žalio da su njegove izjave o „političkoj autonomiji“ pogrešno protumačene kako bi se izvukao zaključak o etničkom čišćenju, te dodao da je teorija udruženog zločinačkog poduhvata pogrešno primenjena.
Karadžić se žalio i na sam postupak, navodeći 26 osnova zbog kojih su, kako tvrdi, narušena njegova prava. Među njima su kršenje obaveza haških tužilaca da mu dostave sve dokaze, kao i odluka veća da mu ne dozvoli da sam sebi postavlja pitanja ukoliko bi svedočio u svoju korist.
Karadžić je naveo i da su njegova prava narušena obzirom da veće nije naložilo generalu Ratku Mladiću da odgovara na pitanja kada je pozvan kao svedok.
Član odbrane Radovana Karadžića, Marko Sladojević izjavio je za RTRS da je žalba u velikoj meri pokazuje besmislenost i bezobzirnost prvostepene presude.
„Mi smo još u završnom podnesku podneli prvostepenom sudskom veću preko 4-5 hiljada dokumenata, dokaza odbrane, u kojima smo dokazali da je prvi predsednik Republike Srpske u potpunosti nevin“, kaže Sladojević.
Zanimiljivo je, ističe, da je sudsko vijeće u presudi navelo 75 situacija u kojima je Karadžić pozivao na mir, spriječavao zločine protiv nesrba i inicirao njihovo kažnjavanje.
"Međutim, to nije bilo dovoljno da donesu ijedan zaključak u korist predsjednika Karadžića, a to su objasnili time što je postojala razlika između onog što je naređivao i onog što je na terenu", istakao je Sladojević.
Sladojević poručuje da je "cijela presuda na klimavim nogama i vidjećemo da li će na kraju pobjediti pravda ili politika".
Haško tužilaštvo je takođe uložilo žalbu na Karadžićevu presudu, zatraživši da bude proglašen krivim za navodni genocid počinjen 1992. godine. Karadžić i Haški tužioci će do kraja februara uložiti odgovore na žalbe suprotne strane. Usmeno izlaganje žalbi bi se trebalo držati u proljeće 2018. godine, a konačna presuda se očekuje godinu dana kasnije.
RTRS
