Izvor: RTS, 28.Sep.2015, 04:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rabadžijski zanat nezamenjiv
Vekovni način izvlačenja drvene građe veštinom ljudi i snagom konja i volova sve se ređe može videti na većini planina Srbije. Iako se rabadžijski posao u Zlatarskom kraju tradicionalno prenosi s kolena na koleno, u selima Brdo i Drmanovići, gde je gotovo svaka kuća bila rabadžijska, tim zanatom danas se bavi tek nekoliko porodica.
U vrletima Zlatara malo je kvalitetnih puteva, pa se letina i ogrev >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u većini sela prevoze uz pomoć volovskih zaprega. Od rabadžijskog posla ponešto se i zaradi, kažu vredni ljudi koji su taj težak zanat naučili od predaka.
"Prvi put sam ušao u planinu još kao dete, bio sam s tatom. Poteraš mu volove i eto... Ostaneš do života da rabadžijaš, da se mučiš i to je to", kaže rabadžija Blagoje Cmiljanić.
Nenad Grbović, rabadžija iz sela Drmanovići, kaže da volove biraju u paru, da su iste dlake i lepih rogova.
Ljubomiru Cmiljaniću su i pradeda i deda i otac bili rabadžije, ali on ne planira da nastavi njihovim stopama. "Slabo sam ja za to, ne volim, a i imam alergiju na polen i dlaku volva", kaže Ljubomir.
Odabir stabala za seču strogo se kontroliše.
"Biraju se pretežno oštećena stabla i stabla koja smetaju drugim stablima za rast... Smrča se koristi za tehničko drvo i za ogrev, a ovo ide za nameštaj za stolariju, krovnu konstrukciju i tako", objašnjava šumar Grozdimir Grbović.
Zorica Popović, inženjer šumarstva, kaže da se vuča vrši na starinski način kako bi se smanjila šteta na podmlatku.
"To je bitno jer ako bi vukli traktorom vršla bi se jako velika oštećenja na stablima, podmlatku, koja treba da budu neka budućnost za generacije koje dolaze", ističe Popovićeva.
Na obroncima Zlatara seku se pretežno smrča, jela i bukva. Po kubiku drvo se u otkupu naplaćuje od 600 do 1.200 dinara.
