Izvor: Politika, 23.Jul.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
REM kažnjava zbog reklama
Prijave koje ovo regulatorno telo podnosi zbog prekoračenja dužine reklamnog bloka najčešće zastarevaju zbog neefikasnosti sudstva
Regulatorno telo za elektronske medije (REM), nekadašnji RRA, ne posluje u potpunosti transparentno, ali je među boljim institucijama kada je u pitanju objavljivanje podataka o finansiranju i trošenju novca, zaključak je istraživanja „Položaj RRA u tokovima medijskog novca” koje je predstavljeno juče u Medija centru u Beogradu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Cilj istraživanja, koje je sprovela organizacija „Transparentnost Srbija” uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, bio je da odgovori na pitanje kako se troši novac koji elektronski mediji uplaćuju na račun REM-a koji bi trebalo da obezbedi nezavisno poslovanje ovog regulatornog tela.
Od 2010. godine do 2014. prihodi ovog regulatornog tela smanjeni su sa 4 miliona i 123 hiljade evra na 3 miliona 750 hiljada evra. Suficit koji je ostvaren i uplaćen u republički budžet iznosio je od 800.000 evra (2010. godine) do 500.000 evra (2014. godine). Otprilike toliko novca koliko iznosi suficit REM-a , kako stoji u ovom izveštaju, država je izdvajala za finansiranje medijskih projekata. Ipak, ova činjenica je plod slučajnosti. Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija”, objasnio je juče da je Zakonom o radiodifuziji predviđeno da se svi viškovi, odnosno suficit, uplaćuje u budžet države i rasporedi za određene namene. Ipak, u praksi, kako je naglasio Nenadić, nije moglo da se ustanovi da je to poštovano. Višak novca REM-a „razlivao se u moru deficitarnog državnog budžeta”.
Nenad Janković, sekretar REM-a, upitan o dugovima elektronskih medija za naknade, izjavio je juče da gotovo svi elektronski mediji duguju po jedan mesec naknade. Televizija Pink priložila je menice i time platila naknade do kraja godine, a sa plaćanjem ne kasne televizije Prva i B92, koje su u vlasništvu grčke kompanije „Antena”.
Iako je Janković istakao da naknade za korišćenje frekvencije nisu menjane od osnivanja regulatornog tela, advokat Slobodan Kremenjak prokomentarisao je da je upravo visina naknade koja se plaća REM-u jedan od razloga zbog kojeg se sve više emitera registruje u inostranstvu, a kod nas emituje program.
Prihodi, ali i rashodi REM-a, iz godine u godinu su sve manji, a očigledan trud da se postignu uštede zabeležen je 2013. i 2014. godine.
Nenad Janković, takođe juče, izjavio je da to telo podnosi na hiljade prekršajnih prijava zbog prekoračenja dužine reklamnog bloka, ali da te prijave, zbog neefikasnosti sudstva, najčešće zastarevaju.
– Od 100 podnesenih prijava bar 50 se odnose na prekoračenje dužine propisanog reklamnog bloka – izjavio je Janković.
Kritikujući rad REM-a, Dragan Kremer, koordinator medijskog programa Fondacije za otvoreno društvo, ocenio je da su kazne koje REM može da upotrebi zbog neregularnosti u medijskom prostoru neefikasne. Osim toga, regulatoru je zamerio da nedovoljno i netransparentno odgovara na žalbe građana.
----------------------------------
Najviše budžetskog novca za Tanjug
Organizacija „Transparentnost Srbija” u izveštaju koji je juče predstavila navela je da je Ministarstvo kulture 2012. godine za finansiranje medija utrošilo oko 4.000.000 evra, a 87 odsto ovog novca išao je na račun javnih preduzeća, dok je ostatak utrošen za konkurse i finansiranje raznih medijskih projekata. Ipak, može se posumnjati i u realizaciju određenih projekata jer većina izveštaja ne pruža dokaz da su sve planirane aktivnosti sprovedene.
Sledeće godine (2013) izdvajanja su smanjena na 3,5 miliona evra. Ovaj put je gotovo 90 odsto novca otišlo na račun javnih preduzeća. Najviše novca, zaključak je istraživanja, slilo se u budžet Tanjuga.
