Izvor: Danas, 11.Feb.2015, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putni koridori u Srbiji – obećanja i stvarnost
Vest da su kineske kompanije odustale od Koridora 11 nagoveštava da će priča o gradnji ovog puta neodoljivo podsetiti na Koridor 10, koji je, da su obećanja političara bila ispunjena, trebalo da bude završen još pre deset godina. Istovremeno, Zorana Mihajlović najavljuje u saradnji sa Albanijom izgradnju novog puta, od Niša ka Tirani preko Prištine, iako pola lokalnih puteva u Srbiji nema asfalt, a po kvalitetu, vrednosti i bezbednosti puteva, Svetska banka svrstala je Srbiju na 115. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << mesto od 134 analizirane zemlje (najgori u regionu). U izveštaju iz oktobra 2014. SB je navela da je „kvalitet putne infrastrukture u Srbiji opao u poslednjih nekoliko godina“ (Serbia Partnership Program Snapshot, str. 20).
Prva obećanja vezana za Koridor 10 datiraju iz februara 2003, kada je ministarka Marija Rašeta Vukosavljević rekla da će ceo put, osim dela kod Grdeličke klisure „koji će biti gotov 2005. ili 2006“, biti završen „2004. godine“. Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić je četiri godine kasnije rekao da će od tada za dve i po godine biti završen kompletan Koridor ili će u suprotnom podneti ostavku. Put do tada nije završen, ali ni on nije podneo ostavku. Kada je taj rok istekao, najavio je završetak gradnje „do maja 2012. godine“. Onda je pomerio rok do 2014. godine. S obzirom da ni tada nije završen, novo obećanje je dala ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović, kada je krajem januara ove godine rekla da će „auto-put od Niša do Dimitrovgrada, na Koridoru 10, biti završen do kraja ove godine, a ceo Koridor 10 u Srbiji do kraja 2016. godine“. Početkom godine premijer je rekao da će „u Srbiji do kraja 2016. i početka 2017. za saobraćaj biti otvoreno više kilometara auto-puta nego u Nemačkoj“, dodavši: „imaćemo 140 km čistog auto-puta do Čačka. Kompletan istočni i južni krak Koridora 10 će biti završen“. Ovo je izjavio, verovatno ne pretpostavljajući da će kineski partneri odustati od posla.
Uprkos tome što Koridor 11 maltene nije ni započet i što se Koridor 10 „gradi lopaticama“, vlast je obećala i gradnju „Moravskog koridora“, koji bi trebalo da spoji ove prvonavedene koridore i koji će imati „šest traka“. Velimir Ilić, tada ministar građevine i urbanizma, svojevremeno je (septembra 2013) najavio da će radovi na povezivanju Koridora 10 i 11 početi na proleće 2014. „sto posto“. Godinu dana ranije, ministarstvo na čijem je čelu bila Verica Kalanović zakazalo je početak radova na Moravskom koridoru za „maj 2013“ i objavilo da će „prvi radovi koje će izvesti Kinezi početi od Kruševca“. Radovi nisu započeli ni maja 2013. ni u proleće 2014. niti do dana današnjeg. U međuvremenu su se pojavili i neki novi takmaci za radove na ovom putu. Početkom prošle godine Velimir Ilić je potpisao Memorandum o saradnji sa kompanijom GIDC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, „koja će sa 15 do 20 miliona evra finansirati izgradnju projekta tehničke dokumentacije za izgradnju Koridora 11 od Požege do crnogorske granice“. Takođe je rekao da su kompanije iz UAE zainteresovane i za gradnju puta. Ne zna se šta je bilo sa poslom izrade dokumentacije, da li je posao završen, niti koliko je tačno koštao. Zna se samo da puta - nema!
Prema istraživanju pomenutom u prvom pasusu, najlošiji putevi su u pirotskom i drugim krajevima istočne Srbije, iako su sve vlasti od 2000. najavile da će Stara planina predstavljati biser ovog dela Evrope i na sva zvona pričajući o raznim investitorima. Šta država hoće? U čemu vidi svoju šansu, šta je najpreče da se uradi?
Na osnovu navedenog, može se videti beda vlasti, koja nije vezana samo za uveravanja o izgradnji infrastrukture, jer nipodaštavanje građana besmislenim obećanjima susrećemo po svim pitanjima od javnog značaja. Umesto da se koncentrišu na puteve koji će spajati gradove sa selima u većem broju okruga, da rade na infrastrukturi koja ljudima u lokalnim sredinama mnogo znači i da time oživljava različite krajeve zemlje, a u skladu sa dugoročnom vizijom razvoja, vlast se, prepoznatljivim megalomanskim i lažljivim manirima, razmeće milionima i kilometrima, brkajući prioritete, delujući ad-hoc i trošeći ne samo svoje već i vreme svih nas koji ostajemo da živimo ovde.
Autor je sociolog iz Pančeva
