Izvor: B92, 11.Okt.2011, 01:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Puno studira, malo završi fakultet
Beograd -- Aktuelni popis neće dati ohrabrujuće podatke o obrazovanju, pošto prema dosadašnjim podacima, sa 6,5 odsto visokoobrazovanih, Srbija je na evropskom začelju.
Srbija drži i treće mesto u svetu po odlivu mozgova.
Računajući završene više škole, koje su u međuvremenu postale visoke, tek svaki deseti građanin Srbije ima diplomu značajniju od srednjoškolske.
"Ne verujem ni da će ovaj popis dati bolje rezultate. Pretpostavljam da ćemo ostati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na deset odsto visokoobrazovanih, ako računamo i građane sa završenim visokim školama. Sa tim smo i dalje daleko od cilja koji je Evropa postavila svim svojim članicama - petina visokoobrazovanog stanovništva do 2020. godine. A iz ove perspektive tek deluje nedostižan cilj da do 2040. godine imamo 40 odsto stanovništva sa fakultetskom diplomom", kaže prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.
Ostaju menadžeri, beže stručnjaci
Pre dve godine obelodanjen je podatak da smo jedina zemlja u Evropi u kojoj broj visokoobrazovanih opada. Otvaranje velikog broja privatnih fakulteta statistički je popravilo sliku o broju diplomiranih, ali ne i strukturu kadrova.
"Ostaju menadžeri i slični kadrovi, a nedostaje nam stručnjaka", upozorava prof. dr Branko Kovačević.
EU u celini ima oko 25 odsto visokoobrazovanih. U skandinavskim zemljama je gotovo svaki treći odrasli građanin stekao fakultetsku diplomu. Lošiji smo i od regiona, jer je Slovenija, po pojedinim statistikama, već dostigla evropskih 20, a Hrvatska nam je na poslednjem popisu ”bežala” za oko dva odsto.
U nekim procentima, prema rečima prof. Kovačevića, možemo da pariramo Evropi. Ali to najčešće nisu slavne brojke. Recimo, na milion stanovnika EU ima 39.000 studenata, a Srbija 35.000. Ali Srbija ima tek 60 doktoranata na milion stanovnika, a Evropa ih ima hiljadu.
"Imamo veliki broj studenata, ali nisu dovoljno uspešni. Dok je u Evropi prolaznost na studijama 80 odsto, kod nas je 20 do 30. Više od polovine upisanih nikada ne diplomira", kaže rektor.
A da bismo postizali bolje rezultate, moramo prvo da dobijemo strategiju visokog obrazovanja, jer ovakav dokument nemamo već godinama. Tek sa tim dokumentom, na koji se već dugo čeka, znaćemo kakvi su strateški ciljevi države.
"Kada je reč o pravilima i kriterijumima, mi smo već dostigli evropski nivo, a trudićemo se da tako bude i u brojkama", kaže prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
