Izvor: Politika, 15.Apr.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi pešadijski puk nije zaboravljen
Spomen-soba Četvrte brigade čuva sećanja na sve poginule u oružanim sukobima u Pčinjskom okrugu od 1878. do 2003. godine
Vranje – Pre obilaska Spomen-sobe Četvrte brigade Kopnene vojske i vranjskog garnizona Vojske Srbije, pojedini među 35 novinara koji su u organizaciji Medija centra i Fonda za otvoreno društvo krajem marta boravili u Pčinjskom okrugu, pomislili su da ih čeka prostorijica sa, otprilike, dve prekrštene sablje i ponekim muzejskim primerkom uniforme.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
„Šta ste mislili, da ćete ovde zateći samo sablje i stare uniforme?”, pročitao im je misli brigadni general Milosav Simović, komandant 4. brigade posle posete. Ako su njegove reči zvučale pomalo kočoperno, medijski poslenici su se uverili da za to ima nesrazmerno veliko pokriće: Spomen-soba u vranjskoj kasarni bogata je riznica kulture sećanja na junake i žrtve, vojnike i civile svih nacionalnosti koji su poginuli u oružanim sukobima vođenim u ovom kraju od 1878. godine. Uzdigla se iz pepela kasarne srušene 1999. godine u bombardovanju i u njoj se našao ovaj trezor uspomena, rezultat devetomesečnog rada pripadnika garnizona predvođenih Simovićem.
Pred ulazom u Spomen-sobu, posetioce dočekuju dva topa iz Drugog svetskog rata i bista Sime Pogačarevića, partizanskog narodnog heroja iz Pčinjskog okruga. Njegovo „skraćeno” ime i prezime ponela je fabrika „Simpo”, a „puno” je do pre četiri godine nosila kasarna u kojoj boravi Četvrta brigada.
„Kasarna se sada zove po Prvom pešadijskom puku knjaza Miloša Velikog, jer je to bila jaka jedinica koja je učestvovala u pet ratova, a i Četvrta brigada je njen naslednik. Ali, Pogačarević ima svoje mesto: nismo srušili bistu ispred, a u Spomen-sobi postoji deo posvećen njemu. Potvrda da je Sima junak jeste činjenica da 1999. kada je kasarna razorena nijedan geler nije okrznuo statuu. Sima stoji tamo gde zaslužuje i uvek će tu biti”, objašnjava Simović.
Najimpresivniji deo Spomen-sobe smešten je u dugačkom hodniku na čijem je kraju večna vatra gori u znak sećanja na 5440 poginulih vojnika i civila čija su imena uklesana na tablama duž zidova. I to hronološki, u nekoliko sekcija, iz doba oslobađanja Vranja od Turaka, pa iz balkanskih i svetskih ratova, sukoba devedesetih godina minulog veka i NATO agresije, kao i oružanom pobunom na jugu Srbije iz 2000. i 2001. I tako, sve do poslednjeg nastradalog, pripadnika Žandarmerije ubijenog u Kopnenoj zoni bezbednosti 2003, grupisana su imena Srba, Albanaca, Roma, Bugara i svih drugih koji su nastradali i dali život za slobodu.
„Menjao se naziv države, kao i zastave, ali nijedan deo istorije ne treba da se zaboravi”, kaže Simović i dodaje da je „petokraka”, barabar sa drugim zastavama iz Spomen sobe, „prodefilovala” Vranjem 31. januara. Sve su ih proneli pripadnici brigade slavivši svoj dan.
Minutom ćutanja počast nastradalima odali su i predstavnici armija koje su u prošlosti ovde činile zločine.
„Bugarski vojnici su, na primer, u Drugom svetskom ratu u ovom kraju počinili velika zverstva. Kada nam je u gostima bio pukovnik i general brigade iz Sofije, rekao sam mu: „Vi i ja nismo krivi za te stvari i daće bog da naša saradnja dovede do toga da se išta slično ne ponovi”. Tako da, sve što se ovde nalazi, nije upereno ni protiv jedne nacije, naprotiv – zaključuje Simović.
D. Bukvić
objavljeno: 16.04.2011
.jpg)
