Izvor: RTS, 25.Nov.2018, 10:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pripreme meštana za dugu Peštersku zimu
Život na Pešterskoj visoravni zahteva mnogo truda, a posebno u zimskom periodu. U ovom kraju zime su duge i hladne, snegovi znaju da napadaju toliko da mnoga sela budu odsečena od sveta do proleća. Sudeći po blagoj jeseni, žitelji Pešteri se nadaju da će i zima biti bez velikih smetova ali nikad se ne zna i zato se sve pripreme obave na vreme.
Putevi uglavnom zemljani a sela razuđena i nepristupačna, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << često i samo kad padne kiša. Zbog čudljive prirode Pešterske visoravni gde se dešava da se u jednom danu promene sva četiri godišnja doba gorštaci moraju da obezbede ono najosnovnije za život hranu i ogrev. Kažu bez 12 i više metara spremljenih drva zimu ne smeju da čekaju.
"Ne kupujemo hleb, spremimo deset džakova brašna i posle ti majka svaki drugi dan umesi. Pečemo tu i tako. Da nije toga ne bi mogli drukčije da živimo tu", kaže Lukić Krivčević iz sela Višnjeva.
U selu Bare nalazi se jedina škola u prečniku od 40 kilometara pa je veliki broj đaka-pešaka.
"Do moje stanice putujem četiri kilometra. Usput srećem životinje", objašnjava Emina Črnovrsanin.
"Ovih dana ja prevozim učenike jer su otkazala vozila. Pokvari se jednostavno na takvim terenima i takvim uslovima nije lako održavati prevoz učenika", objašnjava direktor OŠ "Sveti Sava" u Barama Veroslav Radović.
Leto je bilo kišno, seno su mnogi bili prinuđeni da kupuju kako bi prehranili stoku. Svaki sunčani dan koriste za ispašu stoke što je velika ušteda.
"Pa ja imam deset krava na svaku kravu ide 25 tovara sijena. Znači dva puta po 10, 250 tovara sijena. Jedna bala se kreće jedan i po, do dva evra", kaže Jusuf Karišik iz sela Trijebine.
Ipak, u surovoj borbi sa prirodom nisu usamljeni. Opština Sjenica uz pomoć države ulaže velika sredstva da poboljša infrastrukturu.
"Mi smo do sada uradili oko 300 i nešto kilometara putne mreže formalno. Neformalno i više", navodi pomoćnik predsednika opštine Sjenica Mustafa Baltić.
Na površini od 1.000 kilometara kvadratnih na Sjeničko-pešterskoj visoravni ima više od stotinu sela u kojima žive mahom staračka domaćinstva.
