Izvor: RTS, 06.Avg.2016, 12:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prijava nasilnika - neophodan korak za izlaz iz "začaranog kruga"
O nasilju je važno govoriti, a iskustvo žena koje su pretrpele porodično nasilje je bitno jer može da osnaži i ohrabri druge žrtve da nasilje prijave i iz njega izađu. Prijava nasilja je početni korak u uglavnom dugom procesu, objašnjavaju u Autonomnom ženskom centru.
U Autonomnom ženskom centru kažu da je poslednjih godina povećan broj žena koje prijavljuju nasilje.
''Važno je da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se što više žena osnaži i prijavi nasilje jer je to jedini način da izađu iz njega", rekla je Tanjugu koordinatorka tima za psihosocijalnu podršku AŽC Danijela Pešić dodajući da je u ovoj godini u porodičnom nasilju u Srbiji ubijeno 18 žena.
Objašnjava i da se nasilje može zaustaviti jedino institucionalim odgovorom, te odgovarajućim merama prema nasilniku.
Navodi da žene najčešće prijavljuju nasilje kada imaju povrede ili kada se nasilnik usmeri prema deci, ili drugim članovima porodice, odnosno kada shvate da situacija postaje ozbiljna i da može doći do fatalnog ishoda.
Jedan broj žena, navela je, napusti nasilnika i obično odlazi kod rođaka i prijatelja, a ukoliko je viši rizik i jako su uplašene idu u sigurnu kuću, ali se dešava i da jedan broj njih ostane sa nasilnikom.
''Neke žene dolaze u problem jer moraju da biraju da li da povedu decu ili ne. Dešava se da im nasilnici i porodica ne dozvoljavaju da povedu decu sa sobom i to ženu zadržava uz nasilnka'', rekla je Pešić.
Objašnjava i da se žene iz različitih razloga, zbog nedostatka podrške i ekonomske zavisnosti, vraćaju nasilniku, što je opasno, ali predstavlja fenomen nasilja u porodici.
''Procene su da se žene vrate između sedam i 11 puta nasilniku pre nego što konačno izađu iz nasilnog odnosa'', rekla je Pešić, dodajući da je važno da svi koji se nalaze u sistemu nikada ne zatvore vrata takvim ženama.
Naglašava i da iskustva žena koje su preživele nasilje mogu biti korisna i važna poruka svim drugim ženama kako bi prijavile nasilje i iz njega izašle.
Međutim, dodaje, da to predstavlja opasnost od ponovne viktimizacije, odnosno, ponovnog preživljavanja svega što su prošle.
U tri sigurne kuće u Beogradu trenutno je smešteno 19 žena i 23 dece, a među njima je i N. N. (33), majka dvoje dece, koja kaže da je godinu i po dana trpela psihičko nasilje zbog ljubomore muža koje se pretvorilo i u fizičko nasilje.
Poručuje da žene ne treba da trpe bilo koji vid nasilja i da nasilnika treba obavezno da prijave.
"Zašto da trpite bilo kakvo nasilje i da smatrate da ste vi krivi, a niste. Obavezno treba nasilnika tužiti. Ako vas neko svesno maltretira onda treba da bude i za to kažnjen", kaže N. N, koja je mesec i po dana u Sigurnoj kući.
Naglašava da je njen suprug najpre bio nasilan prema starijoj ćerki, a da je, kada mu je zabranila da bez razloga nasrće na dete, nasilje usmerio na nju.
Ističe da je njen suprug prvo počeo da kontroliše šta je obukla, da joj proverava poruke u mobilnom telefonu i poziva njene prijatelje, a da joj je, kada je bila van kuće, pretio da će joj oduzeti decu i da ih više nikad neće videti ako se ne vrati u roku od 15 minuta.
Navodeći da je njenom suprugu smetao svaki njen lični uspeh, ističe da sada u Sigurnoj kući ima veliku podršku psihologa i mentora koji joj pomažu da ojača.
"Ovo je borba koju treba da iznesem i ostanem zdrava s obzirom da su ovo izuzuetno stresne situacije", zaključuje N. N.
.jpg)
