Izvor: Politika, 24.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preminuo dečak kome je presađen deo očeve jetre
Desetogodišnji dečak B. M., kome je pre mesec dana presađen deo očeve jetre, preminuo je prekjuče na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu. Uprkos izuzetnom angažovanju i velikoj želji da spasu dečaka, čiji je život od samog početka bio ugrožen, lekari ovaj put nisu uspeli da dobiju bitku.
Borba sa iznenadnim komplikacijama i krvavljenjem počela je 12 dana posle intervencije, saznajemo od profesora dr Zorana Krstića, hirurga i direktora Univerzitetske dečje klinike. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U svakom času oko dečaka je bilo angažovano najmanje pet lekara iz dvadesetočlanog multidisciplinarnog tima, stigla je i ponuda iz Italije da se dečaku nanovo presadi levi režanj od 280 grama, ali je graft bio neodgovarajući zbog veličine, tako da je bitka za život dečaka iz okoline Niša, kome je otac podario svoj režanj jetre, ipak, izgubljena.
– Svima na klinici je žao. Svi smo tužni i razočarani. Strahovali smo za oca, jer je i to bila vrlo komplikovana procedura, ali on se oseća dobro, a dečaka nismo uspeli da spasemo, a angažovali smo celu bolnicu, uložili ogromnu energiju i novac. Ali, da je u medicini moguće predvideti komplikacije i uvek ih savladati, mi lekari bismo radili najlepši posao na svetu – kaže dr Krstić.
Hirurg objašnjava da je u konkretnom slučaju postojao veliki rizik već na startu transplantacije, jer zbog Vilsonove bolesti, odnosno teške metaboličke bolesti postoji rizik od 20 do 25 odsto za neuspeh. To su svetski standardi i procene.
– Ali, mi nismo imali kome da prepustimo ovo dete, a mali pacijent je stigao kod nas životno ugrožen. Mesec dana smo se borili na Klinici, učinili sve što je moguće, a, plašim se, ostaće priča, eto, dete je umrlo! Program transplantacija u Srbiji mora da se nastavi, a za to nam je potrebna podrška medija i najšire javnosti – poručio je dr Krstić.
Profesor dr Božina Radević, hirurg, koji je uradio ovu transplantaciju jetre, zajedno sa hirurzima Univerzitetske dečje klinike i koji je bio koordinator složenog medicinskog zahvata, objasnio je juče za "Politiku" da svaka transplantacija nosi rizik nepredviđenih okolnosti i ovakav ishod i tako je i u najopremljenijim klinikama na svetu. Naveo je primer dvadesetčetvorogodišnjeg studenta iz Banje Luke, koji je pre četiri dana takođe preminuo, dva i po meseca nakon transplantacije jetre obavljene na poznatoj klinici u italijanskom gradu Padovi, na kojoj je proveo više od dva meseca.
– Javnost mora da zna da svaku transplantaciju prati visok rizik od komplikacija. Ovo dete je, međutim, bilo sa visokim rizikom, sa vrednostima bilirubina preko 1.000 i sa Vilsonovom bolešću, što je nepovoljna okolnost za transplantaciju. Međutim, prve dve nedelje sve je bilo izvanredno, a onda je iznenadno nastupilo krvarenje u crevima. Počela je borba. Sve dijagnostičke procedure smo preduzeli i ništa nismo našli. Kod transplantacija nikada ne možemo unapred znati da li će se i koje komplikacije pojaviti – kaže dr Radević koji iza sebe ima 20 transplantacija jetre.
Dr Radević je još naglasio da je na Dečjoj klinici formirana vrhunska ekipa lekara i da bi opet radio ovu intervenciju u klinici u Tiršovoj. U Srbiji danas živi 13 osoba sa transplantiranom jetrom, od kojih sa novim organom neki žive već 12 godina. Od prvih osam pacijenata kojima je transplantacija jetre urađena na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" danas je živo sedam pacijenata.
Program transplantacija nastavlja se na Univerzitetskoj dečjoj klinici, pa će tako već u decembru biti urađene dve transplantacije bubrega sa živih davalaca. Od 2000. godine ovde je urađeno trideset transplantacija bubrega kod dece.
[objavljeno: ]
