Izvor: Blic, 03.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak srpske imovine u Hrvatskoj
Povratak srpske imovine u Hrvatskoj
Sporazum o sukcesiji bivše SFR Jugoslavije stupa na snagu danas, a to državama naslednicama, građanima i preduzećima omogućava da povrate imovinu koja je bila u njihovom vlasništvu na dan 12. decembra 1990. godine.
Prema pisanju hrvatske štampe, Hrvatska će prema slovu ovog sporazuma morati da reši pitanje 30.000 bivših nosilaca stanarskog prava i platiti odštetu za odmarališta i druge poslovne prostore čiji su vlasnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pravni subjekti iz Srbije. Većina imovine, kako navodi hrvatska štampa, moraće da se nadoknadi u novcu, jer je imovinu preduzeća iz Srbije država nacionalizovala i potom većinu prodala trećim osobama.
Dragomir Popov, bivši direktor Direkcije za saveznu imovinu i član komisije Savezne vlade za primenu mira, a sada direktor Centra za unapređenje i razvoj privrednih aktivnosti 'Inicijativa', za 'Blic' kaže da su upravo imovina preduzeća i stanarska prava najveće stavke u našim potraživanjima.
- Podatke o imovini prikupljalo je Savezno ministarstvo pravde do 1995. godine i, prema tim podacima, imovinu u drugim republikama prijavilo je oko 300 preduzeća iz Srbije i pet-šest hiljada građana naših državljana. Kada je reč o stanarskim pravima, taj broja je vrlo rastegljiv i kreće se od 25.000 do 60.000 stanova, zavisno od toga da li se uključuju i stanarska prava koja su u Hrvatskoj imali Srbi koji su otuda izbegli. Vrednost sve te imovine teško je tačno izračunati ali, prema grubim procenama, vrednost imovine društvenih preduzeća iz sadašnje zajednice Srbije i Crne Gore u drugim republikama iznosi 1,8 milijardi dolara, a stanova oko 3,5 milijardi dolara.
Računa se da među preduzećima najveću imovinu od Hrvatske potražuju 'Geneks', 'Jugobanka' i 'Centrotekstil'. Milorad Savićević, direktor 'Geneksa', za 'Blic' kaže da je to preduzeće nekada imalo veoma razgranate poslove u Hrvatskoj i bilo povezano sa skoro celom hrvatskom industrijom, a najveći broj poslova odnosio se na turizam.
- U Hrvatskoj smo, između ostalog, imali dva, doduše skromna hotela ali na odličnim lokacijama, jedan na Lapadu u Dubrovniku, a drugi u Rovinju, zatim brojne poslovnice, kancelarije, magacine, upravnu zgradu u Zagrebu, zgradu u Osijeku. Naše nekretnine prodavane su i po više puta, bilo je i fizičkih izmena na objektima. Sada je pitanje u kakvom obliku ih možemo vratiti.
U agencijama za nekretnine smatraju da se obeštećenje može izvesti ili naplatom od sadašnjih korisnika ili sudskim procesom. Nama je bitno da dobijemo bar novac, ali da to ne budu simbolične naknade, pošto dobit koju bismo ostvarili u međuvremenu nažalost moramo zaboraviti - kaže Savićević i dodaje da 'Geneks' ne namerava da obnavlja svoje kapacitete u Hrvatskoj.
U 'Centrotekstilu' nisu tako sigurni da ne žele da ostanu na hrvatskom tržištu jer bi, kako je za 'Blic' rekao Branislav Jević, predsednik UO u 'Centroteskstilu', voleli da zadrže neke objekte kako bi se vratili na to tržište, jer im je upravo gubljenje tržišta najteže palo.
- Ali o tom potom. Najvažnije je da dođemo do naše imovine - kaže Jević.
Prema njegovim rečima, 'Centrotekstilu' je u Hrvatskoj ostao magacinski i poslovni prostor, najviše u Zagrebu i Rijeci, dok su prodavnice bile u zakupljenim prostorijama. Jević navodi da je poslovodstvo preduzeća pokušavalo i ranije da povrati svoju imovinu, vodili su i spor pred hrvatskim sudom, ali ništa do sada nije uspelo. Stupanje na snagu sporazuma o sukcesiji vide kao dobru šansu da konačno dođu do svoje imovine. Potraživanje, o čijoj vrednosti predsednik UO ne bi da govori, prijavili su i nadležnoj privrednoj komori u našoj zemlji. Radenka Marković
