Izvor: RTS, 09.Maj.2015, 00:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak doživotne robije, preventivno ili pravičnije
Optuženima za najteža krivična dela pred srpskim sudovima uskoro bi mogla da se izriče doživotna kazna zatvora. Između ostalog, Nacrtom izmena i dopuna Krivičnog zakonika predviđeno je da bi se ta kazna mogla izricati samo starijima od 21 godine, a da se posle 25 godina može tražiti promena u vremenski određenu kaznu, uslovni otpust, pomilovanje ili amnestiju.
U toku je javna rasprava o nacrtu zakona, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a prve reakcije pokazuju da je stručna javnost podeljena.
Prošlogodišnje ubistvo Tijane Jurić u Bajmoku pokrenulo je lavinu negodovanja – traženo je čak i vraćanje smrtne kazne. Takvi slučajevi uvek otvore pitanje – da li zakon predviđa dovoljno velike kazne.
"Neretke su situacije u našem društvu kada se dešavaju gnusni zločini – dela nad kojima se čitava javnost u Srbiji zgražava i kad se preispituje da li je naša kaznena politika predviđena Krivičnim zakonom ispravna", kaže ministar pravde Nikola Selaković.
"U Ministarstvu pravde smo razmišljali da pri jednoj ozbiljnoj intervenciji u Krivičnom zakonu pokrenemo javnu raspravu na temu neke eventualno oštrije kaznene politike za takva krivična dela", napominje Selaković.
Ukoliko bude uvedena, kazna doživotnog zatvora moći će da se izrekne za teško ubistvo, terorizam, ratne zločine.
Advokat Vladimir Beljanski smatra da pooštravanje kazni neće smanjiti stopu kriminaliteta u društvu, kao što ni svojevremeno smrtna kazna nije postigla taj efekat.
"Psihologija počinilaca najtežih krivičnih dela je takva da se u trenutku izvršenja ne razmišlja kakva je zaprećena kazna, nego postupa na takav način da neće biti uhvaćen, neće biti otkriven i da neće za to nikada odgovarati", kaže Beljanski.
Zakonodavac objašnjava da bi cilj uvođenja doživotne kazne bio da simbolično prikaže težinu krivičnog dela koje je učinjeno i stepen krivice osuđenog.
"Kazna zatvora od 40 godina je jedna izuzetno ozbiljna kazna zatvora, za mene je zaista pitanje da li mi treba da idemo još dalje u tom represivnom planu, a siguran sam da samo predviđanje kazne u tom smislu neće ništa promeniti", smatra Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Prema njegovim rečima, javnost zaista voli pretnju strogim kaznama, nesvesna da kazne ne sređuju problem u društvu i da je problem kriminaliteta daleko kompleksniji.
Osim država bivše Jugoslavije, Španije, Portugalije i Norveške, ostale evropske zemlje su smrtnu kaznu zamenile doživotnom. U Srbiji je smrtna kazna ukinuta februara 2002, a za najteža krivična dela predviđeno je do 40 godina zatvora.
