Izvor: Danas, 21.Maj.2015, 11:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postoje li nezavisne institucije u Srbiji?
"Kada smo umorni... napadaju nas ideje koje smo odavno pobedili" (Fridrih Niče)
2. Najpre, nezavisnost institucije podrazumeva čvrste pravne garancije da je političko-partijski moćnici ostave na miru u sazvežđu pravde, pravne sigurnosti, struke, moralnosti, razumnosti i savesnosti. Naročito: 1) da je strukturalno odvojena od političko-izvršne vlasti; 2) da političko-izvršna vlast ni na koji način ne određuje, niti utiče na njen sastav, na izbor nosilaca poslova >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << nezavisne institucije; 3) da joj ne daje uputstva, da ne koordinira njen rad; 4) da ne sprovodi nadzor nad nezavisnom institucijom, da je ne kontroliše i ne sankcioniše. Zatim, da bi verifikovao nezavisnost institucije, pojedinac (ili više njih) koji je oličava u određenom razdoblju mora da bude znalac i prava i života, hrabar i otporan, politički neutralan u svom službenom postupanju - da on svojom funkcijom primereno utiče u okviru svog delokruga i nadležnosti, a da bude nepodložan uticajima svih ostalih na svoju misiju. Najzad, istinski nezavisna institucija neizostavno mora da ima solidnu materijalnu podlogu sopstvene delatnosti, ničim uslovljenu: finansijska sredstva, prostorije, opremu i takvu naknadu za rad koja omogućava pripadajućim vršiocima fanatičnu predanost delikatnom poslu, kao antikoruptivna injekcija.
3. - U sadašnjoj Srbiji su - na prvom mestu - zvanično/nominalno pravno nezavisni sudovi i sudije, kao i političko-sudski organ, Ustavni sud i njegove tribunaldžije. Centralna/Narodna banka je ex lege, ali ne i ex constitutione nezavisna institucija. Svojstvo nezavisnosti imaju ex lege i regulatorne javne agencije (za zaštitu konkurencije, za telekomunikacije, za radiodifuziju, za hartije od vrednosti). Nezavisan je ex constitutione i Visoki savet pravosuđa. Ustavno nezavisna institucija je i Zaštitnik građana. Ex lege je, iako nije ustavna institucija, samostalan i nezavisan u vršenju svojih nadležnosti i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, takođe Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Agencija za borbu protiv korupcije. Javni beležnici su takođe ex lege nezavisni javni službenici, ali nisu institucija. Merodavni zakoni utvrđuju nezavisnost i Advokatske komore Srbije i komora u njenom sastavu, kao i Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki; no, ni to nisu institucije. Ovom prilikom, ostavljam po strani "nezavisne intelektualce" i tzv. nezavisne eksperte i organizacije, samozvane nezavisne medije i sl. Iako i među njima ima onih sa pojedinim bitnim institucionalnim crtama. Sve u svemu, pred nama je prava normativna, nominalna poplava "nezavisnih" maltene od svih i svakoga.
4. Načelno, da bi postojali originalni, a ne jedino "papirnati" nezavisni subjekti, da bi se izdvajali i cvetali važno je detektovati one zavisne: zavisne politički, partijski, lično, poslovno, radno, službeno, zdravstveno, materijalno, porodično, vaspitno, verski i drugo.
Samostalnost znači da je neko odvojen od drugih, bilo u organizacionom, bilo u funkcionalnom smislu, ili u oba ta značenja jednovremeno. Nezavisnost podrazumeva samostalnost, ali samostalnost automatski ne uključuje nezavisnost. U političkoj sferi, Vlada, organi i organizacije državne uprave i javno tužilaštvo su samostalni u okviru svojih ovlašćenja, ali ni na papiru ne poseduju oreol nezavisnosti. Lojalnost pak uglavnom može da bude četvorna: (1) izvesnoj ideologiji ili religiji; (2) nekom subjektu ili organizaciji; (2) određenim pravilima, pre svega ustavu i zakonu; (3) profesiji, znanju. Prve dve lojalnosti predstavljaju istinsku zavisnost. Ostale dve obično podupiru i samostalnost i nezavisnost.
Nastavak sutra
autor je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu
