Izvor: Politika, 24.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postavljena zaštitna ograda na Beogradskoj tvrđavi
Od juče je ograđen prostor iznad Vidin kapije kako bi se sprečili mnogobrojni posetioci koji dolaze i fotografišu mesto sa kojeg je nedavno Branko Jovanović pao u kavez sa medvedima
Javno preduzeće "Beogradska tvrđava" juče je postavilo zaštitnu ogradu na Kalemegdanskoj tvrđavi i tako ogradilo prostor iznad Vidin kapije. To je učinjeno da bi se sprečili mnogobrojni posetioci koji dolaze i fotografišu mesto sa kojeg je nedavno Branko Jovanović pao u kavez sa medvedima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ograda je visoka oko dva metra, dužine oko 100 i udaljena od kobnog bedema oko 20 metara. Ovaj prostor obezbeđuju i dva čuvara, rekla je juče Marina Andrić, zamenik direktora JP "Beogradska tvrđava".
– Bili smo prinuđeni da postavimo privremenu zaštitnu ogradu i obezbedimo dva čuvara, jer nismo uspevali da zaustavimo reku sugrađana koji su radoznalo posmatrali i fotografisali mesto tragedije. Tekstovi koji se ovih dana pojavljuju u medijima doprineli su preteranom interesovanju građana koji žele da vide mesto koje nije bezbedno. Sada je nemoguće prići zidu ispod koga se nalaze tibetanski medvedi osim preskakanjem visoke ograde – objasnila je Marina Andrić.
Iako je obavljena obdukcija tela Branka Jovanovića (23) i razgovori sa njegovim prijateljima koji su kobne noći između subote i nedelje bili sa njim, još je misterija kako je nesrećni mladić dospeo u kavez sa medvedima u Beogradskom zoološkom vrtu. Ono što je do sada pouzdano utvrđeno jeste da je Jovanović bio pod dejstvom alkohola i pre nego što je došao na "Bir fest". Jovanović je bio u stanju teške alkoholisanosti, u krvi mu je pronađeno dva promila alkohola i psihomotorika je bila znatno otežana.
– Iz razgovora sa Jovanovićevim prijateljima saznali smo da je mladić pio i pre dolaska na Kalemegdan – otkriva "Politikin" sagovornik blizak istrazi. – Sa društvom je nastavio da pije i na "Bir festu". Drugari sa kojima je bio na Kalemegdanu videli su ga poslednji put između 2 i 2.30 sati kada im je rekao da ide kući. Kako je došao do Zoološkog vrta niko od njih nije umeo da objasni. Prema rečima našeg sagovornika, policija je identifikovala vlasnike sva tri mobilna telefona koja su pronađena na licu mesta.
– "Nokija" koja je pronađena u donjem delu kaveza pripadala je Jovanoviću – navodi naš sagovornik. – Drugi telefon, koji je pronađen u gornjem delu kaveza Jovanović je pronašao na "Bir festu", dok je treći, koji se nalazio na zidu iznad kaveza sa medvedima, tu ostavljen nekoliko dana pre tragedije.
Veliku misteriju za istražne organe i dalje predstavlja činjenica da je mladić u kavezu sa medvedima pronađen potpuno nag. Prema rečima našeg sagovornika, veća oštećenja vidljiva su jedino na majici koju je Jovanović nosio kobnog dana. Sudeći po veličini razderotine na majici ona je mogla da nastane kad su medvedi kandžama napali mladića. Na bermudama, koje su takođe pronađene u kavezu nedaleko od Jovanovićevog tela, bili su uočljivi manji rascepi i tragovi krvi. Kako je utvrđeno tokom obdukcije, čije je detalje izneo profesor Branimir Aleksandrić, Jovanović je u trenutku pada sa tvrđave bio živ. U toku pada zadobio je teške povrede koje nisu bile smrtonosne, ali su ga onemogućavale da se kreće i odbrani od razularenih životinja. Tokom obdukcije je utvrđeno da je Jovanović imao povrede na glavi, vratnom pršljenu, potiljku i leđnom delu, na osnovu kojih je utvrđeno da je mladić pao na leđa. Neke povrede nastale su dok je još bio živ. Stručnjaci sa Instituta za sudsku medicinu još ne mogu da tvrde da li je Jovanović bio svestan u trenutku kada su ga napali medvedi.
Obdukcioni zapisnik u kome će detaljno biti objašnjene sve povrede, kao i toksikološki nalaz, biće naknadno dostavljeni sudu. Po dobijanju detaljnog obdukcionog i toksikološkog nalaza, kao i ostale relevantne dokumentacije, predmet će biti dostavljen Okružnom javnom tužilaštvu na dalje postupanje.
Inače, gradska vlast će rekonstruisati deo bedema Beogradske tvrđave u okviru Beogradskog zoološkog vrta koji, prema rečima Radmile Hrustanović, zamenice gradonačelnika, nije bilo moguće uraditi dosad jer nisu imali pristup tom delu tvrđave. Prema njenim rečima, grad ne namerava da u celosti izmesti zoološki vrt sa sadašnje lokacije, već samo opasne životinje.
– Dogovorili smo se sa direktorom Beo zoo vrta da nam se omogući da što pre obnovimo zidine Beogradske tvrđave oko vrta, jer sredstva nisu problem. Grad namerava da na Tvrđavi ostavi edukativni deo zoološkog vrta u kojem će biti manje krvoločne životinje, dok će opasne životinje biti premeštene na drugu lokaciju, jer njima nije prirodno stanište kavez od dva kvadratna metra. Naravno, pokrenućemo javnu debatu o tome u kojoj će učestvovati i Vuk Bojović – izjavila je juče zamenica gradonačelnika i dodala da je sigurna da Bojović neće praviti probleme u realizovanju ovakvog plana.
Komentarišući nesreću koja se u Zoološkom vrtu dogodila u toku proteklog vikenda, ona je istakla da je grad odgovoran za Tvrđavu, zidine i bedeme, a Zoološki vrt za događanja unutar svog prostora i dodala da nema podele nadležnosti i tačno se zna šta je u čijoj odgovornosti.
– Zoološki vrt je društveno preduzeće i grad nema ovlašćenja ni da postavlja ni da smenjuje direktora, već je to u nadležnosti Upravnog odbora preduzeća – rekla je Hrustanovićeva i dodala da gradska vlast ima u planu izradu regulacionog plana, koji predviđa preseljenje divljih životinja iz zoo-vrta u centru grada, na neko udaljenije i mirnije mesto. Podsetimo, Vuk Bojović, direktor Zoološkog vrta, protiv je preseljenja, jer lokacije koje su pominjane u javnosti, prema njegovom mišljenju, ne ispunjavaju osnovne uslove za smeštaj svih životinja. U javnosti je pominjano nekoliko lokacija, među kojima su Surčin, deo ispod Kosmaja, Avale i na prostoru između Surčina i Novog Beograda.
Podršku Vuku Bojoviću juče su u otvorenom pismu iskazali pojedini profesori Fakulteta veterinarske medicine, koji smatraju da je prostor u kojem borave tibetanski medvedi dobro obezbeđen gvozdenom skalamerijom, da posetioci čak ne mogu dobro da vide zatočene životinje. Prema njihovom mišljenju, potpuno narušavanje dobrobiti medveda i suzbijanje ono malo užitka i radoznalosti posetiocima postiglo bi se "još jednim pogrešnim potezom, odnosno postavljanjem zaštitne rešetke ili ploče u vidu tavanice u smeštajnom prostoru za medvede". Predavači Fakulteta veterinarske medicine smatraju da je smeštajni prostor za pojedine životinjske vrste u Beo zoo vrtu neodgovarajući i da ugrožava njihovu dobrobit, ali i da je Uprava Vrta postigla najviši stepen zaštite i bezbednosti posetilaca.
Miroslava Derikonjić - Nenad Radičević
[objavljeno: 24.08.2007.]
