Izvor: RTS, 17.Okt.2019, 14:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Posledice klimatskih promena mogu biti zastrašujuće

Klimatske promene negativno utiču na nacionalnu bezbednost zemalja širom sveta, na njihove ekonomije, ali i na zdravlje ljudi, saglasili su se učesnici panela o klimatskoj bezbednosti na devetom Beogradskom bezbednosnom forumu, dodajući da klimatske promene podstiču migracije.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan upozorio je da ograničena dostupnost prirodnih resurasa, uključujući vodu, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << hranu, energiju i sirove materijale, kao i klimatske promene i degradacija prirodne sredine, prete stabilnosti pojedinih zemalja i čitavih regiona i direktno utiču na nacionalnu bezbednost u tom pogledu.

"Srbija nije i ne može biti izuzeta od takvog uticaja", rekao je ministar.
Trivan je podsetio da Srbija ima Strategiju nacionalne bezbednosti, čijom primenom se štite nacionalne vrednosti i interesi u borbi protiv bezbednosnih izazova, rizika i pretnji u svim oblastima društvenog života, uključujući bezbednost životne sredine, koja podrazumeva pretnje od klimatskih promena i globalnog zagrevanja.
"Uključujući ova pitanja u Strategiju nacionalne bezbednosti, Srbija je postala jedna od nekoliko naprednih zemalja, rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama na svetu, koje su na taj način rešile ovo pitanje", rekao je Trivan.
Zaustaviti rast temperature
Profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu Vladimir Đorđević rekao je da je neophodno zaustaviti rast globalne temperature na ispod dva stepena Celzijusa, kao što je predviđena Pariskim sporazumom.
Dodao je da naša infrastruktura društva i funkcionisanje ljudi na planeti zavisi od stabilnosti klime.
Đorđević je upozorio da ako se to ograničenje od dva stepena Celzijusa pređe "naše funkcionisanje kao društva može da bude dovedeno u pitanje".
Direktorka za hitne slučajeve u zdravlju i zarazne bolesti u Regionalnoj kancelariji za Evropu Svetske zdravstvene organizacije Nedret Emiroglu govorila je o posledicama klimatskih promena po zdravlje ljude.
Kao primer, ona je navela da zagađenje vode prouzrokuje bolesti poput dijareje, kolere i salmonele.
Emiroglu je naglasila da klimatske promene prvenstveno utiču na ranjive grupe, kao što su siromašni, stariji ljudi, deca i žene, naročito trudnice i upozorila da će se usled klimatskih promena i zagađenja vazduha povećati broj obolelih od hroničnih bolesti, kao što je dijabetes ili kardiovaskularne i respiratorne bolesti.
"Jedno od očekivanja je da će to uticati na kretanje ljude", rekla je Emiroglu dodajući da zagađenje vazduha u velikoj meri utiče na porast prerane smrtnosti.
Najviše pogođena energetska politika 
Direktor Sekretarijata energetske zajednice Janez Kopač rekao je da je energetska politika najviše pogođena klimatskim promenama jer energija proizvodi 80 odsto emisije svih gasova staklne bašte.
Naglasio je da je ranije bilo blago imati ugalj, a sada je to prokletstvo i istakao da se na teritoriji KiM 97 odsto struje proizvodi preko uglja, a u ostatku Srbije 70 odsto, dok u BiH taj broj iznosi 72 odsto, a u Severnoj Makedoniji 60 odsto, dok Albanija nema ugalj.
Dodao je da su fabrike za ugalj, opasne po okruženje, ali i klimu i istakao da 16 fabrika za proizvodnju ugla, od kojih je većina u Srbiji i BiH, proizvodi više štetnih čestica nego 200 fabrika u celoj Evropi.
On je naveo i da je problem što zemlje na Balkanu nisu instalirale potrebne filtere, koje ima EU, kao i da u EU postoje takse na emisiju ugljen-dioksida, za razliku od zemalja na Balkanu.
Kopač je upozorio da to što zemlje Zapadnog Balkana ne menjaju svoju energetsku politiku dovodi do toga da se širi jaz između regina i EU.

Nastavak na RTS...