Izvor: RTS, 08.Feb.2017, 05:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogrebna pomoć ili naslednici Topalovića
Oko 350 ljudi plaćalo je svoju sahranu unapred Udruženju građana za pogrebnu pomoć "Beograd". Pre nekoliko dana, udruženje ih je obavestilo – nema novca za vaše sahrane, gasimo se. Šta da urade građani – šta može država?
O svojoj sahrani, Leposava Tanasković počela je da brine još pre 27 godina. I od tada je uplaćivala novac Udruženju građana za posmrtnu pomoć.
"Koliko smo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << novca uplatili dosada, pokrilo bi tri sahrane i možda bi ostalo i pride, a sad jednostavno tih para nema. Baka od 89 godina je razočarana. Čim smo dobili obaveštenje zvali smo, imaju tri telefona, jedan fiksni, dva mobilna, ni na jedan se niko nije javljao", kaže Leposavina snaja Danica Tanasković.
Na adresi udruženja nije bilo nikoga. Iako su svoje članove obavestili o likvidaciji udruženja, uvidom u registar Agencije za privredene registre utvrđeno je da ono nije ugašeno. Interesantno je i to što je zastupnik udruženja Dragan Zdjelar istovremeno i direktor preduzeća za pogrebne usluge.
U telefonskom razgovoru odbija da stane pred kameru RTS-a, navodeći da nema vremena, i ukratko objašnjava da udruženje nema novca da omogući preostalim članovima da iskoriste pravo na troškove sahrane, jer je izgubilo trku sa uslovima koje diktiraju država i JKP "Pogrebne usluge".
Ističe da su troškovi sahrane za poslednje četiri godine skočili 300 odsto, sa 19.000 na 60.000 dinara. Tvrdi i da su članovi udruženja s tim problemom upoznati godinama. Sagovornici tvrde da to nije tačno.
"Mi smo uplatili za prvih šest meseci 2017. godine 2.400 dinara, evo imamo fiskalni račun, 22. decembra 2016. Što nam onda nisu rekli: 'Nemojte da uplaćujete bar tih 2.400, udruženje je u lošoj situaciji – nećemo pare da vam uzmemo'?", dodaje Danica Tanasković.
Članovi su novac uplaćivali ne na osnovu ugovora već pristupnice, u kojoj piše: "Članarina i upisnina se ne vraća ni u jednom slučaju". To ne znači da nemaju pravo da naplate novac kroz podelu imovine, ako je ima.
"Problem nastaje ukoliko nema imovine udruženja ili je udruženje ušlo u probleme radnjom ovlašćenog lica tog udruženja. Da li postoji određeni prekršaj, prestup, krivično delo – to je nešto što državni organi, po mom ličnom ubeđenju, moraju da utvrde", kaže advokat Aleksandar Radivojević.
Tužilaštvo ima dovoljno materijala i da samo pokrene istragu. A državni organi koji su zaduženi da kontrolišu poslovanje ovog udruženja, koje postoji od 1987. godine, RTS-u odgovaraju: Poreska uprava da ih inije kontrolisala, a Upravna inspekcija, koja je nadležna za sprovođenje Zakona o udruženjima, da u konkretnom slučaju nije nadležna za nadzor.
