Izvor: RTS, 05.Avg.2018, 17:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počelo obeležavanje 600 godina manastira Manasija
U Manastiru Manasiji počelo je obeležavanje šest vekova od postojanja ove monumentalne srednjevekovne zadužbine despota Stefana Lazarevića. Manasija je još od srednjeg veka bila duhovni i kulturni centar Srba, a poslednjih godina manastirski kompleks značajno je obnovljen.
Poslednja vladarska zadužbina srednjevekovne Srbije zamišljena je kao manastirska tvrđava sposobna za odbranu, sa jedinstvenim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sistemom kula i bedema. Biser srednjovekovne arhitekture je i crkva Svete Trojice, a ono što ovaj manastir izdvaja od drugih je i nekadašnja "Resavska škola", čuvena prepisivačka radionica.
"Volim ovde da dođem, za mene je ovo savršeno mesto. Nestvarno je da i posle šest vekova ovoliko puno ljudi privlači da dođe ovde i da poseti ovu veliku svetinju", kažu posetioci.
Manastir "Resava", kako ga još zovu, bio je kroz vekove i izvor snage srpskog naroda, a duhovni i kulturni hram ostao je do danas.
"Mi smo mali narod, održalo nas je jedinstvo kroz čitavu istoriju. To će nas i danas održati i ubuduće ako budemo jedinstveni, neposvađani, nepodeljeni, neomrženi. Imamo mnogo onih koji nas ne vole ali je za nas najbitnije i najvažnije da imamo ljubav božiju", kaže patrijarh srpski gospodin Irinej.
Kroz vekove uništavan, impozantan manastirski kompleks u nekoliko navrata je detaljno rekonstruisan, pa se tako sada stepeništem može i na najvišu Despotovu kulu koja ima pet spratova. Poslednjih godina radove su finansirali ministarstvo kulture, opština Despotovac i kabinet predsednika Srbije sa oko 80 miliona dinara.
"Šest vekova je velika tradicija i za zemlje koje nisu imali toliko ratova i razaranja u svojoj istoriji. Mi moramo kao Ministarstvo kulture ali i čitavo društvo da se snažno borimo za zaštitu kulturnog nasleđa, jer imamo šta da štitimo, imamo čime da se ponosimo", naglašava ministar Vladan Vukosavljević.
Manasija je danas ženski manastir u koji vernici dolaze da se poklone moštima despota Stefana Lazarevića čiju su grobnicu arheolozi otkrili tokom radova 2006. godine ali i uživaju u jedinstvenim srednjevekovnim freskama.
