Izvor: Politika, 01.Sep.2013, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petica iz gulaša, kec iz humanosti
Na desetoj „Mud(r)ijadi”, među malobrojnim davaocima krvi i američki novinar Džekob Resnek, dopisnik više agencija iz Istanbula
Lunjevica pod Vujnom – U subotu se, u rodnom selu ustaničkog vojvode Nikole Lunjevice i njegove unuke Drage, potonje kraljice dinastije Obrenović, krčkalo dvadesetak kotlića. Bilo je podosta i „testisa” s roštilja, pasulja sa suvim rebarcima, a gornjomilanovčaki bajkeri, pošto su na poligon dojurili sa 40 motociklista i kvatro >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vozila, pristavili su ogroman zemljani lonac sa svadbarskim kupusom. Deseti festival majstora u spravljanju specijaliteta od belih bubrega, popularna „Mud(r)ijada”, tekao je u fer borbi (krili su se samo recepti). Bubrezi su bili ovnujski, bikovski, pastuvski, nojevski, petlovski, nerastovski i koji još sve ne, a kulinarske ekipe iz Beograda, Niša, Banatskog Novog Sela, Smederevske Palanke, Loznice, Čačka, Kragujevca, Stragara, Gornjeg Milanovca i nekoliko rudničkotakovskih sela. Nazive ekipa ne navodimo, jer su najčešće „pikantni” baš koliko i gulaši iz kotlića, pa nisu za uši stidljivih čitalaca. Epitet „međunarodni” festivalu su sačuvale dve ekipe – iz Nemačke i Danske.
Bračni par iz Banatskog Novog Sela, Dorina i Zdravko Đurić, razapeli su šator dan ranije kraj Lunjevačkog potoka, a doživeli su nešto što nema veze s fer-plejom.
– U petak uveče, odneo sam u potok pet litara vina, gajbu kisele vode, sokove i pivo da se hlade. Probudi me ujutru žeđ, jer znate kako se kaže: ko večera rakije, doručkuje vode. Odem do potoka, a od moga pića ni traga ni glasa. Supruga i ja učestvujemo na „Mud(r)ijadi” od samog početka, a ovo je prva neprijatnost koju smo doživeli – vajkao se Zdravko.
Ekipu kulinara iz Nemačke pratila je jedna njihova televizijska ekipa. Snimali su svaki detalj u pripremi materijala kojim je napunjen kotlić. Kažu, biće to atrakcija za njihove gledaoce. Najsimpatičnija je bila trojka iz Danske. Devojka i dva mladića su, dok se krčkao njihov kotlić, pripremili ukusne sendviče s belim bubrezima i povrćem i svoje „meze” nudili posetiocima uz čašice rakije nordguld, napravljene od krompira i voća, veoma prijatnog šmeka.
Ono po čemu se ovogodišnji festival razlikovao od prethodnih devet jeste što je u svoj program uvrstio i – dobrovoljno davanje krvi. Osim kulinarske veštine, takmičarima je pružena prilika da pokažu humanost i solidarnost. Nažalost, očekivano je izostalo i sekretar Crvenog krsta Tomislav Marković nije krio nezadovoljstvo.
– Organizator festivala mi je garantovao 30 davalaca, pa sam angažovao lekara i tri sestre iz Odeljenja za transfuziju milanovačke bolnice. Međutim, za četiri sata akcije, imali smo samo devetoro davalaca od kojih smo nekolicinu bukvalno za rukav dovukli.
Saznajemo da se prijavilo više dobrovoljaca, ali su, posle obaveznog pregleda, odbijeni. Od ranog jutra se, pored kotlića, nazdravljalo punim čašicama, pa su mnogi bili „nepodobni” za dobrovoljno davanje krvi. No, zanimljivo je da se među pomenutih devetoro našao i jedan Amerikanac. Džekob Resnek, slobodan novinar koji iz Istanbula izveštava za Radio Frans internešenel i još dve agencije, ispružio je desnicu.
– Došao sam da izveštavam s „Mud(r)ijade” i obradovao sam se što mogu da dam krv. Imam 35 godina, a krv redovno dajem od svoje osamnaeste. U Turskoj je takav zakon da stranac koji hoće da da krv mora da prođe kroz mnoge komplikovane procedure, pa kad mi dođe vreme za davanje ja odem u bilo koju drugu zemlju – priča nam kolega iz sedme sile.
A kad su, u noći između subote i nedelje, ugašene vatre i ispražnjeni kotlići, članovi žirija su probali iz svih porcija „pod šifrom”, izjavili da su „sve porcije za peticu”, ali najbolji gulaš od belih bubrega bio je iz kotlića kulinara iz sela Velereč pod Rudnikom (naziv ekipe izostavljamo iz napred iznetog razloga); drugo mesto je pripalo ekipi „Kod Mrše” iz Čačka, a treće „Titanu” iz Loznice.
Boško Lomović
objavljeno: 02.09.2013.
.jpg)
