Izvor: Blic, 10.Nov.2015, 22:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Patnjama je kraj, sada mogu da postanem otac
Oseća se kao da je dobio na lutriji. Ne novac, doduše, već bubreg. Dejan Blagojević (45) jedan je od troje ljudi koji su dobili organe naprasno preminulog mladića.
Igra sudbine je učinila da bubreg 25-godišnjaka, koji je trebalo da se oženi i osnuje porodicu, pripadne Blagojeviću koji zbog zdravstvenog problema nije mogao da postane otac. Transplantacijom dobio je novu šansu.
- U braku sam već 22 godine. Zbog dijalize nisam mogao da postanem tata jer to nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preporučljivo. Ako sve prođe kako treba, supruga i ja ćemo pokušati da postanemo roditelji. Nikada nije kasno - kaže ovaj Čačanin za “Blic”.
U Kliničkom centru Srbije u subotu su obavljene tri transplantacije - dve bubrega i jedna jetre. Ono što je prethodilo ovim uspesima, lekari će pamtiti dugo. Svi koji su se u petak zatekli u Urgentnom centru plakali su zbog jednog mladog života, koji je naprasno ugašen. Porodica preminulog mladića učinila je human gest i dozvolila donaciju organa.
U petak oko 10 sati uveče Dejanu je zazvonio telefon. Taman je prilegao razmišljajući da će i naredni dan provesti na dijalizi. Kada je čuo da ga zovu iz
Srbija je po broju transplantacija na poslednjem mestu u Evropi. Imamo svega 3,1 donora na milion stanovnika, dok Hrvatska, na primer, ima 35 donora na milion stanovnika.
- Problem je i što se ekipama koje rade transplantaciju više ne plaća prekovremeno. Drugi problem je svest građana o doniranju organa, koji nije onakva kakva bi trebalo da bude - kaže dr Nenad Milojičić, direktor Uprave za biomedicinu.
Klinike za urologiju i nefrologiju KCS i da postoji mogućnost da dobije bubreg, odmah se zaputio u Beograd.
- Ovo je drugi put da su me zvali. Nisam hteo da razmišljam da mogu ponovo da me vrate. Kad sam stigao u bolnicu, već je čekalo šestoro pacijenata. Svi smo zajedno iščekivali vest ko će dobiti bubreg - prepričava Dejan.
Bubrezi su mu stradali iznenada, posle upale pluća. Na dijalizi je proveo 14 godina. Strastveni je biciklista, mašta o dužim turama. Pred njim je sada novi život.
- Kada svaki treći dan idete na dijalizu, nemate život. Sve je podređeno bolesti. Hvala bogu pa se nisam povukao u sebe. Koliko god sam mogao, družio sam se i vozio bicikl. To me je bila svetla tačka. Sada je sve to prošlost - sa osmehom se priseća Dejan.
