Izvor: Politika, 27.Apr.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Panika zbog besnila, vakcine čekaju atest
Mislim da je građane Kuršumlije napao agresivan, a ne besan pas, kaže dr Dušan Lalošević. – Na tom području nema besnila, tvrdi dr Bojana Grgić
U Srbiji postoji zaliha vakcina protiv besnila samo za mesec dana, a očekuje se da će uvezena cepiva dobiti dozvolu za korišćenje početkom maja i da će snabdevanje tržišta tada biti normalizovano. Problem sa vakcinama je nastao kada je pas u Kuršumliji ujeo sedmoro ljudi, koji nisu mogli da nađu vakcinu protiv besnila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u nekoliko gradova u Srbiji i koji su uplašeni da u određenom vremenskom roku neće moći da dobiju neophodnu injekciju.
Profesor dr Dušan Lalošević, direktor Pasterovog zavoda u Novom Sadu, nacionalne referentne ustanove za besnilo u Srbiji i laboratorije za dijagnostiku besnila kod ljudi i životinja, tvrdi da problem besnila kod ljudi u Srbiji ne postoji već 30 godina i da građani koje jeu Kuršumliji ujeo pasnemaju razloga za strah, jer tu ne postoji sumnja na ovo oboljenje.
– Ukoliko bi se otkrila bolest, naše mobilne ekipe bi odmah otišle u Kuršumliju i vakcinisale ljude koje je on ujeo. Mislim da je te osobe napao agresivan pas, a ne besan. Glavna zaštita protiv besnila je serum koji se daje u tkivo oko rane. On se pravi od krvi dobrovoljnih davaoca i u poslednjih godinu dana obezbedili smo kontinuiranu nabavku seruma. Onaj ko ga primi, posle treba da dobije cepivo. Vakcina protiv besnila ima malo, 200 doza za celu Srbiju, što je dovoljno za mesec dana. Beogradu smo juče prosledili 10 doza, a sedam Nišu, pa oni kod kojih se sumnja na bolest mogu da ih prime. Ove godine smo poručili vakcine tek pošto je usvojen budžet i napravljen dogovor o njihovoj nabavci sa RZZO i čeka se da budu odobrene – istakao je dr Lalošević.
Naš sagovornik napominje da nisu sve zdravstvene institucije ovlašćene da daju pacijentima ove vakcine, da domovi zdravlja ne treba da ih drže, kao i da ih građani mogu dobiti u nekom od 30 punktova u zemlji (zavodima za javno zdravlje ili infektivnim klinikama) koji su pod nadzorom Pasterovog instituta.
– Ukoliko ih nema u jednoj ambulanti, građani mogu da ih nađu u drugoj u susednom gradu. One su besplatne, ne plaća se ni participacija. Mi nemamo problema sa tom bolešću jer imamo dobro organizovane službe. Da bi neko pregledao psa za koga se sumnja da je besan, mora da bude edukovan, to ne može svako da radi. Bilo je problema sa besnim lisicama, pa već duže vreme traje vakcinacija lisica da bi se sprečilo besnilo, tako što se iz aviona baca vakcina za njih i taj projekat pomaže EU. U 2009. zabeležili smo 15 slučajeva besnih pasa, a prošle godine samo dva – u Novom Kneževcu i Novoj Varoši. Ove godine samo jedan slučaj i to u okolini Paraćina – naglasio je dr Lalošević.
Kako objašnjava dr Bojana Grgić, epidemiolog Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, sa imunizacijom treba krenuti ako životinja pokazuje znake besnila.
– Kada je reč o slučaju u Kuršumliji, koliko sam upoznata, u tom području nema besnila i ti ljudi mogu da budu mirni. Najvažnije je posle ujeda životinje oprati ranu kako bi se smanjio broj mikroorganizama na tom mestu – istakla je dr Grgić.
Aleksandar Tucović, pi-ar Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, kaže da je vakcinaprotivbesnila „verorab”, proizvođača „SanofiPastera”,stigla u ovu ustanovu 11. marta, a da jezakonskirok trajanjaanalize zaovakavtipbiološkogleka 60 dana.
– Zalaganjemstručnjakanaše agencijesigurnismodaćeseanalizezavršitimnogoprerokaiistogdana ćedobitisertifikat – istakao je Tucović.
-------------------------------------------------------------------
Stanković: Ispitati situaciju sa vakcinom
Dr Zoran Stanković,ministar zdravlja,rekao je juče da je dao nalog da zaposleni u ovom ministarstvu ispitaju kakva je situacija sa vakcinom protiv besnila i da seu saradnji sa RZZO taj problem što pre reši. On jenaglasio je da je nabavka lekova i vakcina u nadležnosti RZZO i da je problematično to što informacije sa terena umesto da stignu u Ministarstvo zdravlja, prvo stignu u sredstva javnog informisanja.
–Zašto neko nije rekao: „Mi nemamo vakcine za besnilo, nalazimo se na terenu gde postoji besnilo i molimo da se to pod hitno nabave” – naglasio je ministar zdravlja.
Poslednji slučaj besnila kod čoveka 1980. godine
Iako je stav da vakcinu protiv besnila osoba treba da primi u roku od 48 sati od ujeda psa, po rečima dr Dušana Laloševića, predlog Svetske zdravstvene organizacije je sledeći: ukoliko ujedeni čovek primi serum, onda cepivo može da dobije u razmaku od sedam dana.
U Srbiji u proteklih 30 godina nijedan čovek nije dobio besnilo, tvrdi naš sagovornik, a poslednji slučaj zabeležen je 1980. godine kada je jedna osoba na Infektivnoj klinici u Prištini preminula. Poznat je podatak da je devedesetih godina, u vreme rata dvoje ljudi iz BiH obolelo, koji su kasnije preminuli u Zagrebu. Slučajeve besnila kod ljudi krajem prošlog veka zabeleženi su i u Rumuniji i u Bugarskoj.
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 28.04.2011.
