Izvor: Politika, 15.Avg.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pakistanac poginuo izvlačeći telo Drena Mandića

Alpinista iz Subotice nastradao posle promene putanje uz liticu Botlnek. – Kako je došlo do niza pogibija na K2

Do kobnog 1. avgusta, kada je prilikom osvajanja drugog svetskog vrha K2 na Himalajima poginuo alpinista Dren Mandić (32) iz Subotice, a zatim još 10 njegovih kolega, nijedan sportista iz šest svetskih ekipa nije ni ogreban. Međutim, tog varljivog dana vrh K2, čija je visina 8611 metara i koga mnogi nazivaju ljudožder, pokazao je svoje ćudi. Kada su srpski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << penjači već mislili da je osvojen, opasna planina priredila im je smrtonosno iznenađenje koje je prekinulo ekspediciju koja je krenula iz Srbije još drugog juna.

Kako je odmah po povratku u Beograd, preksinoć na Aerodromu „Nikola Tesla” istakao Iso Planić, vođa uspona, već su videli najveći alpinistički izazov – vrh K2 pod nogama i možda je baš to i bio problem.

– Karakorum, odnosno K2 bio je „čudno raspoložen” i pravio nam je pravu zamku. Mamio nas je lepim vremenom kakvo alpinisti samo mogu poželeti. Sve je išlo tako glatko. A onda su kod mesta Botlnek (grlić boce), na poslednjem teškom delu koji treba premostiti, Dren i ostali nastradali – po dolasku u zemlju posle 74 dana opisivao je ovaj događaj potreseni Planić.

Kako je objasnio Predrag Zagorac, Mandić i on su se nalazili oko 350 metara od vrha, na usponu pod uglom od 70 stepeni. Međutim, na tom delu stvorila se nepredviđena gužva, kako kaže, penjači su se unervozili i počeli da se guraju. Da bi izbegao gužvu, Dren je krenuo nadesno, ka Planiću, nameravajući da promeni bocu sa kiseonikom.

– Organizacija je zatajila, nije bilo onako kako je dogovoreno, stvorila se velika gužva. Mandić je krenuo da zaobiđe norvešku alpinistkinju i morao da se otkači sa sigurnosnog užeta. Moguće da je neko cimnuo njegovo uže, poleteo je nadole, a za njim i Norvežanka Cecilija Skog koja je jedina videla kako je došlo do pada. Bila je vezana pa je ostala da visi. Trenutak kasnije i ja sam video Drenov pad – sećao se stravičnog prizora Zagorac.

Tela onih koji padnu niz strme ledene litice vrha K2 uglavnom se nikada ne pronađu. Međutim, Dren se ubrzo zaustavio.

– Učinilo mi se da je pomerio nogu. To mi je dalo nadu da je živ. Brzo sam krenuo dole, morao sam tri puta da se otkačim sa užeta i zaobiđem penjače ispod mene. Naišao sam na krvave tragove u snegu, Dren je naglavačke visio na užetu. Stavio sam ga na kolena, ali već je bio modar, sa mnoštvom posekotina po glavi i nije disao. Znao sam da nije živ, ali sam mu davao veštačko disanje i masirao srce – sećao se Planić.

Kada je stigla pomoć, počeli su da spuštaju telo mrtvog druga. Pomagali su im Šveđanin i Amerikanac, a opasnom i teškom poslu pridružio se i pakistanski visinski nosač Džahan Beg, koji se okliznuo i pao u ledenu provaliju na kineskoj strani planine i od tada nije viđen.

Milivoj Erdeljan, vođa tima, prekinuo je ekspediciju odmah po Mandićevoj pogibiji, a posle pogibije Pakistanca odlučeno je da telo Mandića polože na ledenoj ravni na 7.900 metara visine. U međuvremenu, kazuje Erdeljan, pripremala se tragedija „kakvu K2 nije video i koju niko nije očekivao”. Prvi penjači stigli su na vrh K2 u 15, a poslednji u 20.30 časova, kada se i dogodila tragedija.

– Prilikom silaska niz Botlnek otkinula se ledena streha i kao lavina pokupila užad za spuštanje. Usput je ubila Norvežanina Ralfa, dok se njegova supruga, koja je prethodno padala sa Drenom, živa vratila u kamp. Nekoliko penjača ostalo je zaglavljeno iznad Botlneka. Ranije je javljeno da su, negde pod vrhom, na ledenim pločama skliznula i nestala trojica alpinista. Korejci su odlučili da se međusobno osiguraju u navezu od sopstvenih užadi i siđu niz Botelnek. Od njih šestoro četvoro se otkinulo, otklizalo ka podnožju lomeći usput ruke i noge. Jednom od izlomljenih ujutru je pokušao da pomogne član tima, vukao ga, ali su se obojica otisnuli niz pakistansku stranu planine – prisećao se Erdeljan.

Tada je već bilo 11 poginulih, a dvojica promrzlih alpinista lutala su planinom tražeći kamp. Obojicu je spasao šerpas (visinski nosač) Pemba. Italijana Marka je, objašnjava Erdeljan, već usnulog posle 24 sata lutanja, pronašao u blizini kampa.

– Holanđanin Vilko je pronađen tek posle potrage u koju se uključila kompanija satelitske telefonije. Tražili su ga pomoću satelita, ali je spasen zahvaljujući našem durbinu, kojim smo ga primetili u sumrak drugog dana. U toku noći prišao mu je Pemba sa spasonosnim čajem. Sledeći dan ne bi preživeo. Marko i Vilko imaju teške promrzline ekstremiteta i helikopterom su ih odneli sa Himalaja – objasnio je Erdeljan.

U poslednjih šest ekspedicija od 2002. godine, kada su naši sportisti krenuli u osvajanje vrhova iznad 8000 metara visine, nogom su stali na pet najviših tačaka. Kako je istakao Miodrag Jovović, on i drugari iz Planinarsko-smučarskog saveza Vojvodine preživeli su dosta mećava, oluja, lavina i vetrova, pa i sitnijih povreda ali ovakvih tragedija nije bilo.

D. Jokić

[objavljeno: 16/08/2008]

Nastavak na Politika...