Izvor: Kurir, 30.Nov.2010, 19:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRIVREDNICI NEĆE VEROVATI U PROJEKCIJE INFLACIJE ZA 2011.
BEOGRAD - Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović izjavio je da je na rast inflacije u ovoj godini uticao rast cena proizvoda i usluga koji su pod kontrolom države, kao i akcizna politika. On je ocenio da će dosadašnje nerealne
BEOGRAD - Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović izjavio je da je na rast inflacije u ovoj godini uticao rast cena proizvoda i usluga koji su pod kontrolom države, kao i akcizna politika. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << On je ocenio da će dosadašnje nerealne inflatorne projekcije uticati na "pad kredibiliteta kreatora ekonomske politike u očima privrednika".
"Rastu potrošačkih cena pogodovao je rast cena proizvoda i usluga, koji su pod ingerencijom države i akcizna politika, koja je uslovljavala rast cena - poput nafte, alkoholnih pića, cigareta, a takođe i nepostojanje strategije poljoprivrednog razvoja i adekvatne poljoprivredne politike", rekao je Đogović.
On je naveo da tome treba dodati i "pasivnost državnih institucija u pogledu sankcionisanja kartelskog i monopolskog ponašanja, što je doprinelo rastu cena poljoprivredno prehrambenih proizvoda". Povodom objavljenih podataka Republičkog zavoda za statistiku, po kojima su cene na malo roba i usluga u Srbiji u novembru ove godine, u odnosu na isti mesec 2009, povećane za 10,8 odsto, Đogović kaže da treba napraviti razliku između inflacije - merene rastom cena na malo i inflacije - merene rastom potrošačkih cena.
Naime, u potrošačke cene ulazi na hiljade proizvoda - od hleba, do robe široke potrošnje (avioni, kamioni), dok se u cene na malo uračunavaju proizvodi koji se prodaju u trgovini na malo i na zelenoj pijaci, uvećani za vrednost usluga (zanatskih, komunalnih, kulturnih, saobraćajnih i PTT).
"Inflacija, merena potrošačkim cenama je svakako premašila gornju granicu projektovane inflacije od osam odsto. Ona je na godišnjem nivou, od oktobra 2009. do oktobra 2010. godine iznosila 8,9 odsto i sasvim je izvesno da će biti negde do 9,5 odsto do kraja godine", rekao je Đogović.
On je ukazao da je dobro to što nije bilo stimulansa sa strane tražnje, koji bi povećavali inflacione tenzije, jer su plate i penzije ostale "zamrznute". Međutim, naglasio je on, izvesno je da se može očekivati i to početkom naredne godine, nakon što se 'odrmznu' zarade i ako se nakon uspešne prodaje "Telekoma" jedan deo sredstava prelije u tekuću potrošnju.
Đogović je naveo da će Narodna banka Srbije (NBS), imajući sve ovo u vidu, tokom sledeće godine, naročito u prvom polugodištu, morati da vodi restriktivnu kreditno-monetarnu politiku, odnosno da poveća referentnu kamatnu stopu, ili stopu obavezne rezerve.
"U svakom slučaju, naredne godine inflacija bi trebalo da bude niža od projektovane za tu godinu", rekao je on i podsetio da je projektovana ciljana inflacija za 2011. godinu 4,5 plus minus 1,5 odsto.
Đogović je ukazao da je potrebno da privreda i realni sektor posluju u predvidivom ambijentu i da je zbog toga važno da raspolažu sa validnim projekcijama i da imaju obezbeđene stabilne uslove za poslovanje.
Đogović je ocenio da je neophodan "skladniji odnos fiskalne i monetarne politike, što do sada nije bio slučaj".
"NBS ne može mnogo postići, ukoliko ne postoji potpora vlade, u smislu manje javne potrošnje i rešavanja strukturnih problema", kazao je Đogović i podsetio na primer povećanja cena hrane, gde su Narodnoj banci Srbije praktično bile 'vezane ruke', jer svojim raspoloživim instrumentima nije mogla da utiče na njihovo kretanje.
