Izvor: Blic, 08.Mar.2015, 22:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ove žene rade kao rudari
Boranka Gordana Lacković, rudarski tehničar, rame uz rame sa kolegama, spremno obavlja sve radne zadatke.
Svoj posao u borskoj flotaciji iz sastava Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) „Bor“ ne smatra ni neobičnim ni previše teškim. Iako je prvi susret sa radnim mestom nije oduševio, voli ono što radi i uvek daje svoj maksimum.
-Bila sam tri godine na Zavodu za zapošljavanje kada mi se ukazala prilika, pošto je svekar otišao u penziju, da se zaposlim u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << staroj borskoj flotaciji. Još pamtim prvi dan na poslu. Našla sam se u čudu jer je oko mene sve bilo staro, mokro, trulo, moraš da paziš gde gaziš... Međutim kako su prolazili dani, naučila sam posao, sprijateljila se sa kolegama i više ništa nije bilo neobično – priča Lackovićeva.
Gordana kao pogonski laborant vodi računa o ulazu i izlazu sirovina iz mlina, podešava, meri, menja reagense, zavisno od toga šta dolazi na preradu. Njen posao nije nimalo lak i zahteva punu koncentraciju.
-Održavam i vezu sa pogonom i dajem potrebne informacije sa pulta. Kad nisam za pultom, obavezno proveravam doziranje penušača i reagenasa a kad sam ovde pratim kako ide prerada rude ili šljake, jer može nešto da „izbaci“, može da stane traka, pumpa, čitav pogon. Tako da sve vreme radimo punom parom, kako ne bi došlo do neželjenih situacija– dodaje naša sagovornica.
Ova pripadnica nežnijeg pola naglašava da je najvažnija volja za radom, i da u tom slučaju ništa nije teško.
-Živimo u vremenu kada se teško dolazi do posla, i bitno je samo da se radi. Cilj nam je da sve teče po planu, i da se proizvodnja ne dovodi u pitanje, jer zato smo tu-dodaje naša sagovornica.
Njena koleginica Snežana-Nena Petrović, tehničar pripreme održavanja na Površinskom kopu Rudnika bakra Majdanpek, i pored 35 godina staža nije poželela da promeni radno mesto. Potiče iz rudarske porodice iz koje su svoj radni vek u rudniku proveli otac, braća i suprug, ali kaže da je najvažnije pronaći sebe u poslu.
-Nikada nisam želela da promenim svoje radno mesto. Uslovi za rad su korektni, zato sam i tako dugo ovde. Mada me i vezuju uspomene, jer sam baš na ovom mestu upoznala i sadašnjeg supruga – kaže Nena.
U njenom poslu, koji nije fizički naporan, pouzdanost i pravovremenost su neophodni. Kako kaže, kada se nešto voli u tome se uživa, te joj ne pada teško usavršavanje i učenje koje je neophodno zbog nove, savremenije opreme, koju treba dobro poznavati.
-Nikada mi nije bila prepreka da povežem sve te teške i velike mašine, iako to ume da bude jako težak i komplikovan posao – kaže Snežana Petrović.
Na poslu je okružena pretežno kolegama, koji poklanjaju veliku pažnju i poštovanje malobrojnim koleginicama.
-U samom poslu ništa nije teško jer delujemo kao ekipa. Ovde smo, praktično, kao porodica, tolike smo godine proveli zajedno i toliko vremena da se to nekako podrazumeva - priča Snežana, a kolege je hvale da sa uspehom radi zapravo dva posla: i elektro i mašinski.
Izmenom zakona o penzijskom osiguranju, ova rudarka će morati još četiri godine da radi, kako bi mogla da ostvari pravo na umanjenu menziju.
-Nije to problem, mislim da još uvek mogu da radim onako kako to posao zahteva. Ostaje da žalimo što nema više mladih među nama, jer deca, školovana, mlada, u punoj snazi i treba da rade, a da im mi, kroz zajednički rad prenesemo znanje i iskustvo, i usput neke važne stvari o kolegijalnosti, prijateljstvu i poštovanju – kaže naša sagovornica.
