Izvor: Blic, 21.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osnovci se sve češće okreću zanatima
Osnovci se sve češće okreću zanatima
BEOGRAD - Republički zavod za tržište rada i ove godine uradio je istraživanje o profesionalnim namerama đaka osmih razreda osnovnih škola i maturanata srednjih škola. Uzorak među osnovcima obuhvatao je 6.430 đaka iz čitave Srbije, izuzev Kosmeta, a prema rečima Višnje Helajzen, rukovodioca Odeljenja za profesionalnu orijantaciju Zavoda, najveći broj osnovaca (49,8 odsto) namerava da upiše četvorogodišnju srednju školu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 20,2 odsto želi da upiše gimnaziju, dok 18, 4 odsto planira da upiše trogodišnju stručnu školu.
- Trend opadanja interesovanja za gimnazije postoji već dve-tri godine. Prednost dobijaju srednje stručne škole, jer omogućavaju zapošljavanje, a daju i mogućnost daljih studija - obajšnjava Helajzen.
Najpopularniji smerovi među osnovcima su ekonomski tehničar, frizer za žene, automehaničar, maturant gimnazije, elektrotehničar energetike, medicinska sestra (tehničar), farmaceutski tehničar, prodavac, pravni tehničar, policajac, itd.
- To su ista zanimanja kao i prethodnih godina, samo su poređana drugačijim redosledom. Dominiraju zanati, praktične i uslužne delatnosti, poput frizera, automehaničara i slično - kaže Višnja Helajzen.
Od ispitanih osnovaca 42 odsto planira da upiše studije posle srednje škole, 29 odsto kaže da će verovatno to uraditi, dok 22,5 odsto planira da traži posao po završetku srednje škole. Dominantni motiv pri izboru zanimanja kod osnovaca je interesovanje (74,8 odsto), sledi sklad između zanimanja i interesovanja (31 odsto), dobra zarada (21 odsto) i lako zaposlenje i poštovanje želje roditelja (po 13 odsto).
- Poštovanje želje roditelja je kod osnovaca visoko vrednovano, jer su mali i imaju potrebu da poslušaju roditelje. To je kod maturanata već drugačije - objašnjava Helajzen, napominjući da je ohrabrujuće da kod osnovaca jedna četvrtina pokazuje spremnost za školovanje u deficitarnim zanimanjima i za prekvalifikaciju. Istraživanje među maturantima srednjih škola urađeno je na uzorku od 8.743 đaka, od kojih 3.250 iz četvorogodišnjih škola, 2.810 iz gimnazija i 2.683 iz trogodišnjih škola. Kod svih maturanata među motivima izbora dominira sklad između sposobnosti i interesovanja, sledi dobro plaćen posao, a kod gimnazijaca postoji i motiv šanse za zapošljavanje u inostranstvu (naglašeniji je nego prethodnih godina).
Većina gimnazijalaca želi da upiše pravni i ekonomski fakultet (isto kao i ranijih godina), slede filološki, medicinski, filozofski, PMF i ETF. Učenici srednjih stručnih škola prednost daju ekonomskom fakultetu, sledi viša poslovna škola, PMF, FON, pravni, itd, dok je među đacima trogodišnjih škola najpopularnija viša poslovna škola, sve više tehničke škole, i po prvi put viša škola za likovne i primenjene umetnosti.
- Ponovo su na prvom mestu pravni i ekonomski fakultet, koji godinama pokazuju da kod njih nema ni deficita ni suficitia. Veliki broj tamo diplomira, ali se ogroman broj i zaposli sa tim diplomama, jer pružaju velike mogućnosti - ističe Helajzen, napominjući da je preko 50 odsto srednjoškolaca spremno za prekvalifikaciju, što pokazuje povećanu fleksibilnost i spremnost da se u nestabilnim tržišnim uslovima promeni izbor zanimanja. K.Preradović Traže se građevinci
Prema rečima Višnje Helajzen iz Zavoda za tržište rada, deficitarna u visokoj spremi su mašinska, građevinska i elektrotehnička struka, kao i većina profesorskih zanimanja (pre svega jezici i matematika), dok u prozvodnim zanimanjima ima posla za đake građevinske struke (zidari, tesari, stolari, keramičari), traže se i dimnjičari, zavarivači, pekari. Suficitarna su sva administrativna zanimanja (pravni, ekonomski tehničari), a najviše nezaposlenih na Birou rada ima gimnazijalaca koji nisu dovršili studije. Najpoželjnija zanimanja 1. frizer za žene 2. automehaničar 3. maturant gimnazije 4. elektrotehn. energetike 5. medicinska sestra (tehn.) 6. farmaceutski tehničar 7. ekonomski tehničar
